Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukršta najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo. Ivo Andrić Položaj Beograda uz sve prednosti nosi i jedan teret. Grad koji leži na ušću dveju velikih reka osim što se prirodno širio na obe obale, imao je zadatak i da ih spoji mostovima. Beograd je svoj…
Category: Beograd
Beograd – priče o Beogradu, istorija, dešavanja, ratovi, ekonomija, zanimljivosti
Samo zamislite… Prijatno, pomalo prohladno, rano jutro na beogradskoj periferiji. Zraci sunca se pomaljaju iznad niskih stambenih zgrada preko puta i lome se kroz oblake prašine koja se uzdiže sa tla, dok obasjavaju lice mladog gardijskog poručnika. On vadi kremen i kresivo, pali na brzinu smotanu cigaretu i sprema se za smotru. Među niskim vojnim objektima i štalama čuju se topot i rzanje konja, vika mladića u savršeno ispeglanim uniformama, dok iz pravca Nemanjine ulice dopire zvuk tramvaja sa konjskom vučom i razdragani kikot mladih gradskih dama koje su pošle u jutarnji “špacirung”. Mladi oficir provešće još jedan uobičajeni dan…
Lokal-patriotizam svojstven je stanovnicima svih delova Beograda. Međutim, kada bi se skupile sve lokal-patriote iz svih delova Beograda i merile svoj lokal-patriotizam sa stanovnicima Zemuna, Zemunci bi ih nadjačali. Bez sumnje. Jer, oni žive u „svom gradu“. Taj grad je doista jedan mikrokosmos u kome živi duh starina keltskog Taurunuma, austrijskog Semlina, ovdašnjeg Zemuna. Uostalom, oni tvrde da postoji mnogo delova Beograda, a samo jedan „grad u Beogradu“. Tek što sa širokih novobeogradskih bulevara zakoračite u uske zemunske uličice i krenete prema centru današnje opštine, a nekadašnjeg grada, naiđete na čuveni Zemunski park. Možda bi neko rekao da je čuven „kako…
Viktor Lukomski Viktor Lukomski, jedan od ruskih emigranata, u Srbiju je došao kao diplomac Instituta građevinskih inženjera “Car Nikolaj I” u Sankt Peterburgu. U Beogradu se zaposlio kao arhitekta pri Ministarstvu građevine, a po sticanju licence za samostalan rad, otvorio je svoj privatni arhitektonski biro. Na planini Avala blizu Beograda, na zahtev kralja Aleksandra Karađorđevića, a za potrebe Ministarstva šumarstva i vodoprivrede Kraljevine Jugoslavije, podignut je hotel 1928. godine. Projekat Viktora Lukomskog je spoj modernističke fasade i tradicionalnih srednjevekovnih srpskih motiva. Sfingle od veštačkog kamena na ogradi stepeništa hotela delo su ruskog vajara Vladimira Zagorodnjuka. Hotel na Avali spada u…
Andrej Vasiljevič Papkov O životu Andreja Papkova pre dolaska u Beograd se zna veoma malo. U Beograd je došao u zrelim godinama, a u njemu se zadržao nešto više od dve decenije. Na Građevinskom odseku Tehničkog fakulteta predavao je pripremno crtanje. Posle toga je emigrirao u Argentinu, gde je ostao do kraja života. U Beogradu je radio u biroima Milana Zlokovića i Dragiše Brašovana, koji su dosta uticali na njegov rad i stil. Papkov je imao i slikarski talenat, koji je u kombinaciji sa arhitekturom davao odlične i često nagrađivane projekte, kao što je projekat Kolarčevog narodnog univerziteta. Pored velikog broja…
Kada bismo morali da izdvojimo nekoliko najlepših zgrada u Beogradu i napišemo tekst o njima, ne bismo mogli da izbegnemo bar jedno delo nekog ruskog arhitekte. Stvaralaštvo ruskih inženjera je često baš tu, oko nas, a mi to, verovatno, i ne znamo… Nije tajna da se ruska nauka razvijala brže od nauke u Srbiji, kako zbog dugog perioda turske okupacije, ali i brojnih „manjih“ istorijskih (ne)prilika koje su zadesile našu zemlju. Prvi Rusi u Srbiju su došli da pomognu u očuvanju srpskog jezika i religije većinskog dela stanovništva u XVIII veku, a ovoga puta indirektna uloga Rusije ogleda se u…
Prilikom dolaska u Beograd neizbežno je da svako primeti veliku raznovrsnost arhitektonskih stilova. Dovoljno je prošetati se beogradskim ulicama i videćete neverovatnu raznolikost u stilu gradnje. Zgrade koje danas uglavnom doživljavamo neobičnim u svoje vreme su bile revolucija arhitekture u Beogradu. Većina njih je nastala u pravcu koji se nazivao „brutalizam“, po francuskom izrazu „beton brut“ koji označava „grub“ beton. Zanimljivo je da zgrade u ovom stilu širom sveta liče jedna na drugu, čak u različitim gradovima postoje identične zgrade-bliznakinje. Ovaj stil karakterišu čist beton, hladnoća u oblikovanju i sivilo. Tako je izgrađen veliki broj prevashodno stambenih blokova na Novom Beogradu, blokovi na Labudovom i…
Nije lako opisati jedan beogradski park, posebno ako on ima toliko specifičnosti kao “Karađorđev park”. Ako bismo ipak morali da ga opišemo (pored standardnih epiteta svakog parka), rekli bismo da je to park spomenika, pasa, užurbanih prolaznika, belih mantila, dobre hrane, navijača… Karađorđev park smatra se začetnikom javnih zelenih površina u Beogradu jer su prvi bagremovi i kestenovi u njemu posađeni još davne 1806. godine. Površine 3 hektara, leži na vračarskoj padini, od Hrama Svetog Save pa skoro sve do Autokomande. Oivičen je dvema prometnim ulicama – Nebojšinom i Bulevarom oslobođenja. Sigurno ste nekada prošli Karađorđevim parkom. Velika centralna staza prostire…
Verujemo da ne postoji šansa da niste bar čuli za svetsku senzaciju „Pokemon Go“. Iako možda još uvek niste baš sigurni o čemu se tačno radi, nije prvi put da se srećete sa ovim nazivom. Kakve sad veze imaju Pokemoni i Beograd? Naziv Pokemon nastao je skraćenicom reči POcket MONsters (džepna čudovišta). To je franšiza japanske firme Nintendo, nastala pre, sada već, 20 godina. Sigurno se sećate animiranog filma u kome su deca uživala gledajuči avanture Pikačua i ekipe čudnih stvorenja. E pa, danas su oni ponovo sa nama. Tačnije – svuda oko nas. Na tome možemo da zahvalimo, naravno, savremenim…
Ovaj tekst ćete različito shvatiti u zavisnosti od toga da li smatrate da je čaša do pola puna, ili do pola prazna. Ko ne zna, Topčider i Košutnjak su toliko blizu jedan drugom, da ljudi imaju problem da ih razdvoje, i geografski i pojmovno. Naravno da je svaki priča za sebe, i da, kao i sve beogradske nekadašnje šume, a današnji parkovi, imaju šta da ispričaju. No, danas se nećemo baviti njima, nego jednom manje poznatom, ali takođe bipolarnom zelenom površinom koja spaja ova dve velike beogradske traheje. Zašto bipolarnom? Paaaa, istorijske prilike, mada ima tu i nekih prostorno – planskih faktora.…
Sam centar grada da ne može biti centralniji. Štaviše, na koju stotinicu koraka od piramide koja označava tačku preseka koordinata Belog nam Grada, za koju mnogi tvrde da je masonski simbol. Pa kako simbol graditeljstva da ne bude u centru grada ? 😉 No, nećemo se baviti tajnim društvima za koje zna ama baš svako, a verovatno vam se u prva tri reda i smučila reč centar. Dakle, u najsredišnjijem središtu Beograda, a nekada i Singidunuma, Nandorfehervara i Deru-l-džihada, koncentrisan je skelet Beogradskog Univerziteta, sa tri zvezde vodilje – Prirodno-matematičkim, Filozofskim i Filološkim fakultetom, plus Rektorat, mnogo čuveniji kao kafana,…
Iako se maj u svojoj prvoj nedelji pretvarao da je oktobar, čini se da nam sledi malo lepše i toplije vreme ove nedelje, mada kiša izgleda ne odustaje od pokušaja da konstantno svima narušava raspoloženje. Bilo kako bilo, proleće je u punom jeku, i to ne treba niko da nam pokvari, pa čak ni tvrdoglavo naoblačenje s vremena na vreme. Zato, kao znak prkosa i neprikosnovenog optimizma, evo predloga šta raditi u Beogradu ove nedelje. Javni akvarijum i tropikarijum u Beogradu Ako se pitate da li zlatne ribice zaista mogu da ispune tri želje, odskora možete to proveriti i…
Grafiti u samoj svojoj suštini uvek su imali prizvuk nečeg subverzivnog, pobunjeničkog. Ilegala i anonimnost su bili značajan činilac u početnim fazama razvoja, s tim što to i dalje privlači puriste i hard core sledbenike i nastavljače (najpoznatiji svetski umetnik street art scene Banksy je klasični dokaz – poseduje planetarnu popularnost, a zapravo je anoniman, u javnosti je poznat samo pod pseudonimom – Banksy). Vremenom su street art – grafiti umetnici postali priznati, zvanični umetnici, neretko i uspešni poslovni ljudi koji su globalizovali svoj komercijalni potencijal. Vrata galerija su se otvorila za njihove radove koji su se u tom procesu…
Čak i da ste iz Beograda, postoji velika mogućnost da ne znate ko je Jevrem Grujić. Istorija ima sklonost da guta velikane, na tome i gradi strahopoštovanje, ali glavna opozicija su joj upravo muzeji i njima slične institucije koje je drže, tako proždrljivu, na odstojanju. Odskora ponovo otvoreni Dom Jevrema Grujića može da posluži kao odličan primer ove večite borbe sa istorijskim, ponekad jednostavno malograđanskim harpijama. Muzeji u Beogradu su od septembra 2015. godine dobili ovu prinovu bogatu delićima slagalice Beograda kroz vekove. U Svetogorskoj 17, u samom srcu grada, lako ćete naći dvospratnu kuću zanimljive fasade, koja odoleva vremenu…
Ako neko, kojim slučajem, ne zna koji park je Pionirski, zapitaće se ima li on neke veze sa Pionirskim gradom u Košutnjaku, u kakvom je rodbinskom odnosu sa Akademskim parkom, Studentskim gradom, Domom pionira i Domom omladine? Prirodno bi bilo da pioniri imaju svoje parkove, zgrade, pa i čitava naselja, a kada malo odrastu onda bi polako prešli u omladinske i studentske domove, kule i gradove. Bar mi je moja mlađemaloletnička logika nekada tako govorila. Ipak, sva ta mesta nisu ni u kakvoj vezi, osim što nose imena po mladim naraštajima. Posle oslobođenja je to bila popularna praksa. Trebalo je,…