Grafiti u samoj svojoj suštini uvek su imali prizvuk nečeg subverzivnog, pobunjeničkog. Ilegala i anonimnost su bili značajan činilac u početnim fazama razvoja, s tim što to i dalje privlači puriste i hard core sledbenike i nastavljače (najpoznatiji svetski umetnik street art scene Banksy je klasični dokaz – poseduje planetarnu popularnost, a zapravo je anoniman, u javnosti je poznat samo pod pseudonimom – Banksy). Vremenom su street art – grafiti umetnici postali priznati, zvanični umetnici, neretko i uspešni poslovni ljudi koji su globalizovali svoj komercijalni potencijal. Vrata galerija su se otvorila za njihove radove koji su se u tom procesu…
Category: Grafiti
Tekstovi posvećeni uličnoj umetnosti u Beogradu
Umetnost stvara pitanja. Inspiriše nas i izaziva da otvorimo svoj univerzum i za druge svetove koji postoje tamo negde. Ako neko ne spoznaje vrednost umetnosti u bilo kom vidu, najčešće nije sposoban ili ne želi da upozna sebe. Ono što odvajkada važi za umetnički izraz jeste da na ovaj ili onaj način, on uvek podrazumeva sliku kolektivne realnosti u kojoj najčešće životarimo. U modernom svetu odavno formalno ne postoje artistički aršini i struje, sve se nekako rasulo, usitnilo i izbledelo. U ovom poluokamenjenom okeanu slobodnog izraza, ulična umetnost čini se još ima najviše tog uglađenog nepoštovanja pravila i jogunastosti. Ovih…
Umesto Uvoda (a i prvih par paragrafa) Marsel Dišan je na pitanje šta je to umetničko delo lakonski odgovarao tautologijom da je to ono što se nalazi u galerijama i muzejima. Ova Dišanova sarkastična definicija je bila lapidarno objašnjenje njegove umetničke teorije i prakse ready made-a, a ujedno i veoma avangardna ideja u njegovo vreme, kao uostalom i njegova najpoznatija dela (Pisoar – Fontana, Točak bicikla, Dvostruka vrata). Iako su neki od njih sebe smatrali slikarima, početna ambicija prvih savremenih crtača grafita (kažem – savremenih, jer priča o grafitima počinje još u pećinama Lasko i Altamira, razvojni luk se nastavlja preko…
Beograd je grad koji bismo u globalu mogli nazvati prijateljski nastrojenim prema uličnoj umetnosti . Što zbog manjka sredstava, što zbog upornosti onih koji pišu grafite koja se graniči sa tvrdoglavošću, a što i zbog jednog opšteg nemara – samostalne likovne tvorevine po zgradama Beograda se retko kreče. Što je dobro jer se u gomili škrabotina zapravo javlja i gomila genijalnih malih umetničkih dela. Neka od njih odražavaju sjajno aktuelni socijalni trenutak a neka su praktično bezvremena. Kao tihi poštovaoci ovakve vrste izražavanja otvaramo malu galeriju sopstvenih fotografija koje su nam zapale za oko.