Category: Beogradski Parkovi

Reći da su beogradski parkovi (njih 65) preterano upečatljivi znači ili namerno ekonomisanje sa istinom ili potpunu neobaveštenost o realnom poretku stvari u univerzumu. S obzirom na to da nijedan nije skrpio više od 100 godina u neizmenjenom obliku, ne možemo se baš pohvaliti nekom tradicijom kultivisanja zelenih površina. Arhitektura pejzaža u gradu koji je toliko puta razaran je pošteno propatila. Tako, nijedna parkovska celina ne deluje kao celina, nego pre kao neki bućkuriš, u kome ako ste dovoljno pažljivi, možete ugrabiti pokoji neočekivani trenutak lepote.

Samo zamislite… Prijatno, pomalo prohladno, rano jutro na beogradskoj periferiji. Zraci sunca se pomaljaju iznad niskih stambenih zgrada preko puta i lome se kroz oblake prašine koja se uzdiže sa tla, dok obasjavaju lice mladog gardijskog poručnika. On vadi kremen i kresivo, pali na brzinu smotanu cigaretu i sprema se za smotru. Među niskim vojnim objektima i štalama čuju se topot i rzanje konja, vika mladića u savršeno ispeglanim uniformama, dok iz pravca Nemanjine ulice dopire zvuk tramvaja sa konjskom vučom i razdragani kikot mladih gradskih dama koje su pošle u jutarnji “špacirung”. Mladi oficir provešće još jedan uobičajeni dan…

Lokal-patriotizam svojstven je stanovnicima svih delova Beograda. Međutim, kada bi se skupile sve lokal-patriote iz svih delova Beograda i merile svoj lokal-patriotizam sa stanovnicima Zemuna, Zemunci bi ih nadjačali. Bez sumnje. Jer, oni žive u „svom gradu“. Taj grad je doista jedan mikrokosmos u kome živi duh starina keltskog Taurunuma, austrijskog Semlina, ovdašnjeg Zemuna. Uostalom, oni tvrde da postoji mnogo delova Beograda, a samo jedan „grad u Beogradu“. Tek što sa širokih novobeogradskih bulevara zakoračite u uske zemunske uličice i krenete prema centru današnje opštine, a nekadašnjeg grada, naiđete na čuveni Zemunski park. Možda bi neko rekao da je čuven „kako…

Nije lako opisati jedan beogradski park, posebno ako on ima toliko specifičnosti kao “Karađorđev park”. Ako bismo ipak morali da ga opišemo (pored standardnih epiteta svakog parka), rekli bismo da je to park spomenika, pasa, užurbanih prolaznika, belih mantila, dobre hrane, navijača… Karađorđev park smatra se začetnikom javnih zelenih površina u Beogradu jer su prvi bagremovi i kestenovi u njemu posađeni još davne 1806. godine. Površine 3 hektara, leži na vračarskoj padini, od Hrama Svetog Save pa skoro sve do Autokomande. Oivičen je dvema prometnim ulicama – Nebojšinom i Bulevarom oslobođenja. Sigurno ste nekada prošli Karađorđevim parkom. Velika centralna staza prostire…

Ovaj tekst ćete različito shvatiti u zavisnosti od toga da li smatrate da je čaša do pola puna, ili do pola prazna. Ko ne zna, Topčider i Košutnjak su toliko blizu jedan drugom, da ljudi imaju problem da ih razdvoje, i geografski i pojmovno. Naravno da je svaki priča za sebe, i da, kao i sve beogradske nekadašnje šume, a današnji parkovi, imaju šta da ispričaju. No, danas se nećemo baviti njima, nego jednom manje poznatom, ali takođe bipolarnom zelenom površinom koja spaja ova dve velike beogradske traheje. Zašto bipolarnom? Paaaa, istorijske prilike, mada ima tu i nekih prostorno – planskih faktora.…

Sam centar grada da ne može biti centralniji. Štaviše, na koju stotinicu koraka od piramide koja označava tačku preseka koordinata Belog nam Grada, za koju mnogi tvrde da je masonski simbol. Pa kako simbol graditeljstva da ne bude u centru grada? No, nećemo se baviti tajnim društvima za koje zna ama baš svako, a verovatno vam se u prva tri reda i smučila reč centar. Dakle, u najsredišnjijem središtu Beograda, a nekada i Singidunuma, Nandorfehervara i Deru-l-džihada, koncentrisan je skelet Beogradskog Univerziteta, sa tri zvezde vodilje – Prirodno-matematičkim, Filozofskim i Filološkim fakultetom, plus Rektorat, mnogo čuveniji kao kafana, nego kao…

Ako neko, kojim slučajem, ne zna koji park je Pionirski, zapitaće se ima li on neke veze sa Pionirskim gradom u Košutnjaku, u kakvom je rodbinskom odnosu sa Akademskim parkom, Studentskim gradom, Domom pionira i Domom omladine? Prirodno bi bilo da pioniri imaju svoje parkove, zgrade, pa i čitava naselja, a kada malo odrastu onda bi polako prešli u omladinske i studentske domove, kule i gradove. Bar mi je moja mlađemaloletnička logika nekada tako govorila. Ipak, sva ta mesta nisu ni u kakvoj vezi, osim što nose imena po mladim naraštajima. Posle oslobođenja je to bila popularna praksa. Trebalo je,…

Tašmajdanski park je jedan od najvećih i najlepših parkova u strogom centru Beograda. Na takvom je mestu da ga je teško zaobići, a tokom poslednjih pedesetak godina postao je omiljeno sastajalište, mesto za igru, opuštanje i uživanje. Kao i druge delove Srbije, ni ovo mesto nije zaobišla duga i zanimljiva, ponekad veoma čudna istorija. Ime ovog kraja, Tašmajdan, turskog je porekla. Reč „taş“ znači „kamen“, a „maden“ znači „rudnik“, ili jednostavno rečeno – kamenolom. Tašmajdan je vekovima predstavljao glavni gradski izvor kamena, a kasnije i šalitre. Prirodni tuneli u stenama ispod njega služili su građanima i vlastima kao skloništa, a…

Mnoge priče su ispričane o starom Beogradu, ali gotovo da nema nijedne koja je sačuvana u potpunosti i do kraja, od strane savremenika, ili ozbiljnih hroničara. Nijedna obimna, malo koja zapisana, a tek poneka detaljno proučena. To je posledica delovanja poslovično nemarne i siromašne Srbije, koja obično shvata vrednost nasleđa tek kada bez tog nasleđa ostane, a najčešće ni tada. Zbog svega navedenog, priče o Čuburi mogu se pronaći samo u fragmentima, bilo u malobrojnim sačuvanim dokumentima, ili u sećanjima starijih Beograđana. Tek poneki entuzijasta zagrebao je dublje od ostalih i, srećom, bar ponešto od istorije grada ostavio zapisano za…

Priču o parkovima počinjemo najmlađim od svih – Parkom Prijateljstva. I to sa izvanrednim razlogom. On je jedan od najplemenitije zamišljenih i generalno najnezavršenijih u Beogradu, te je savršen spomenik naivnosti i tužnom epilogu prohujalih vremena. Njegov nastanak se vezuje za Beogradsku Konferenciju održanu izmedu 1. i 6. septembra 1961. godine, koja je kasnije u analima istorije postala poznata kao Prvi Samit Nesvrstanih. U neku ruku, Konferencija je bila predimenzionirani pokušaj Jugoslavije da dobije zaleđinu i jači glas u međunarodnoj politici tokom Hladnog Rata, te da zajedno sa drugim zemljama trećeg sveta postane savest čovečanstva. Sam događaj je u očima južnoslovenskih…