Ako tražite stan na dan u Beogradu, Rentastan je pravo mesto za vas. Ako tražite gde da izađete tokom ostanka kod nas, i tu vam možemo pomoći predlozima za svačiji ukus. Nebitno da li dolazite poslom ili kao turista, ovde možete naći sve – od izložbi do folk koncerata, od džeza do najboljih klabing mesta. Dajemo vam izbor predloga šta raditi u Beogradu ove nedelje. Izložba Back to basics Biljane Cincarević (09.11.) Postoji mogućnost da vas ponedeljak umara sam po sebi, i da vam ne treba bučno mesto za izlazak gde biste morali da se gužvate sa još bezbroj ponedeljakoholičara.…
Category: Beograd
Beograd – priče o Beogradu, istorija, dešavanja, ratovi, ekonomija, zanimljivosti
Čini se da će prva nedelja novembra biti u znaku izobilja koncerata koji će se održavati u našoj prestonici, a ako se pitate šta raditi ove nedelje u Beogradu, iz Rentastana vam donosimo odabir nekoliko koji bi vam se mogli svideti, zajedno sa smeštajem koji je pogodan za lokaciju koncerta. Tango milonga u Mikseru (02.11.) Iako je mnogima mučno kada pomisle na ponedeljak, a još mučnije kada zapravo stupe iz svog apartmana u ponedeljak ujutru, tango muzika dok radite može da vam malo začini i ulepša dan. Ali, ako ste zaljubljeni u tango, ili možda one koji ga plešu, onda…
Proslavljanje Noći veštica je u poslednjoj deceniji eksplodiralo u Beogradu, a žurke i balovi pod maskama svake godine dostižu nove visine što se tiče inovativnosti kostima i raznovrsnosti programa. Nije važno kojih ste godine ili veroispovesti, Noć veštica kod nas svakako će vas iznenaditi i privući, jer u poslednjoj nedelji oktobra, vaša maska je jedino što je važno, a ko ne želi mogućnost da bude ono što nikada nije bio? Mi iz Rentastana želimo da vam pomognemo i olakšamo izbor što se tiče odlaska na jednu od mnogobrojnih žurki koje će odzvanjati Beogradom, te vam predlažemo nekoliko opcija za svačiji…
Poslednji članak u oktobru obojićemo jarkim bojama jeseni i Noći veštica, za koju se mnogi čitavog meseca pripremaju. Ova nedelja bogata je događajima za svačiji ukus i uzrast, a mi vam pričamo o onima koji će vas oduševiti i doneti doro raspoloženje. Halloween festival u Beogradu (cele nedelje) Prvi festival za Noć veštica u Beogradu počeo je juče danom za decu, sa mnogo naslikanih dečijih lica, strašnih priča i raznih slatkiša iz veštičijeg kotla. Ostatak festivalskog programa ipak je namenjen nešto starijim posetiocima, i planiran je bogat repertoar koncerata, žurki i projekcija Halloween filmova na nekoliko lokacija u Beogradu…
Sve koji su danas osvanuli u prestonici dočekala je magla na prozorima i miris sve bliže zime u vazduhu. To naravno nije razlog da ne izađete iz svog apartmana i pođete u istraživanje Beograda, gde vas uvek očekuju razni prizori i doživljaji. Ono što većina turista vrlo brzo primeti kada je Beograd u pitanju jeste zabrinjavajuća situacija što se tiče muzeja. Narodni muzej u samom srcu grada, kao i Muzej savremene umetnosti još uvek očekuju svoje zvanično otvaranje, i dok sat otkucava, mnogi već uveliko nestrpljivo lupkaju stopalom o pod. Dobra vest je, međutim, da će Srbija dobiti novi…
Umetnost stvara pitanja. Inspiriše nas i izaziva da otvorimo svoj univerzum i za druge svetove koji postoje tamo negde. Ako neko ne spoznaje vrednost umetnosti u bilo kom vidu, najčešće nije sposoban ili ne želi da upozna sebe. Ono što odvajkada važi za umetnički izraz jeste da na ovaj ili onaj način, on uvek podrazumeva sliku kolektivne realnosti u kojoj najčešće životarimo. U modernom svetu odavno formalno ne postoje artistički aršini i struje, sve se nekako rasulo, usitnilo i izbledelo. U ovom poluokamenjenom okeanu slobodnog izraza, ulična umetnost čini se još ima najviše tog uglađenog nepoštovanja pravila i jogunastosti. Ovih…
Tašmajdanski park je jedan od najvećih i najlepših parkova u strogom centru Beograda. Na takvom je mestu da ga je teško zaobići, a tokom poslednjih pedesetak godina postao je omiljeno sastajalište, mesto za igru, opuštanje i uživanje. Kao i druge delove Srbije, ni ovo mesto nije zaobišla duga i zanimljiva, ponekad veoma čudna istorija. Ime ovog kraja, Tašmajdan, turskog je porekla. Reč „taş“ znači „kamen“, a „maden“ znači „rudnik“, ili jednostavno rečeno – kamenolom. Tašmajdan je vekovima predstavljao glavni gradski izvor kamena, a kasnije i šalitre. Prirodni tuneli u stenama ispod njega služili su građanima i vlastima kao skloništa, a…
Mnoge priče su ispričane o starom Beogradu, ali gotovo da nema nijedne koja je sačuvana u potpunosti i do kraja, od strane savremenika, ili ozbiljnih hroničara. Nijedna obimna, malo koja zapisana, a tek poneka detaljno proučena. To je posledica delovanja poslovično nemarne i siromašne Srbije, koja obično shvata vrednost nasleđa tek kada bez tog nasleđa ostane, a najčešće ni tada. Zbog svega navedenog, priče o Čuburi mogu se pronaći samo u fragmentima, bilo u malobrojnim sačuvanim dokumentima, ili u sećanjima starijih Beograđana. Tek poneki entuzijasta zagrebao je dublje od ostalih i, srećom, bar ponešto od istorije grada ostavio zapisano za…
Umesto Uvoda (a i prvih par paragrafa) Marsel Dišan je na pitanje šta je to umetničko delo lakonski odgovarao tautologijom da je to ono što se nalazi u galerijama i muzejima. Ova Dišanova sarkastična definicija je bila lapidarno objašnjenje njegove umetničke teorije i prakse ready made-a, a ujedno i veoma avangardna ideja u njegovo vreme, kao uostalom i njegova najpoznatija dela (Pisoar – Fontana, Točak bicikla, Dvostruka vrata). Iako su neki od njih sebe smatrali slikarima, početna ambicija prvih savremenih crtača grafita (kažem – savremenih, jer priča o grafitima počinje još u pećinama Lasko i Altamira, razvojni luk se nastavlja preko…
Priču o parkovima počinjemo najmlađim od svih – Parkom Prijateljstva. I to sa izvanrednim razlogom. On je jedan od najplemenitije zamišljenih i generalno najnezavršenijih u Beogradu, te je savršen spomenik naivnosti i tužnom epilogu prohujalih vremena. Njegov nastanak se vezuje za Beogradsku Konferenciju održanu izmedu 1. i 6. septembra 1961. godine, koja je kasnije u analima istorije postala poznata kao Prvi Samit Nesvrstanih. U neku ruku, Konferencija je bila predimenzionirani pokušaj Jugoslavije da dobije zaleđinu i jači glas u međunarodnoj politici tokom Hladnog Rata, te da zajedno sa drugim zemljama trećeg sveta postane savest čovečanstva. Sam događaj je u očima južnoslovenskih…
Novi Beograd je definitivno najmlađa urbana celina u Srbiji, najveća opština i retka koja se može pohvaliti time da je nastala bukvalno – besplatnim i dobrovoljnim radom. Kroz frontovske i omladinske radne brigade prošlo je oko 200 000 njegovih graditelja: srednjoškolaca, studenata, radnika i inžinjera iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Naravno, među njima su bile najbrojnije seoske brigade iz Srbije. Radilo se danju i noću, uglavnom bez tehnike – ručno je sejan pesak i mešan malter, a konjske zaprege su prenosile teži materijal. Pre početka izgradnje, močvarno zemljište je nasipano peskom koji je vađen na licu mesta iz Save i…
Poslednji od četiri teksta Aleksandra Milivojevića o Hramu svetog Save na Vračaru. O Hramu Hronologija izgradnje : • 1895 osnovano Društvo za izgradnju hrama svetog Save • Iste godine podignuta je privremena, mala Crkva svetog Save • 1906 raspisan je prvi konkurs (pet prispelih radova) • 1926 drugi (i poslednji ) konkurs – 22 prijavljena rada. Usvojeno je kompromisno rešenje (arhitekte Bogdana Nestorovića uz korekcije Aleksandra Deroka) • 1932 Kralj Aleksandar daje pristanak (uz dogovor sa patrijarhom Varnavom) da se pristupi izgradnji • 1939 položen kamen temeljac • 1941 prekinuti radovi na izgradnji • 1985-1991 radovi su nastavljeni pod rukovodstvom…
Treći od četiri teksta o Hramu Svetog Save na Vračaru. Može se sasvim izvesno reći da spaljivanje Savinih moštiju nije bilo na Vračaru, na mestu gde se sada nalazi hram. Prilikom određivanja lokacije za podizanje hrama nije se polazilo od istorijski provernih činjenica vezanih za taj događaj, već su se članovi Društva za podizanje hrama rukovodili i nekim drugim, manje formalnim načelima. Kako je do takve greške moglo doći? Da krenemo od početka. U narodnom predanju, a i nekim turskim zapisima, kaže se da je spaljivanje izvršeno na brdu Vračaru i to naočigled Srba i Turaka iz beogradske varoši. Misteriju…
Drugi od četiri teksta o istoriji Hrama Svetog Save na Vračaru. Za današnje čitaoce Savina biografija sadrži dosta romatičnih i avanturističkih elemenata. Stoga će svaki đak umeti da ispriča bar nekoliko osnovnih podataka iz života svetog Save (jednim delom i zahvaljujući brojnim varijacijama pesme Ko to tako pozno lupa, Vojislava Ilića , prim ur.). Verovatno svi znaju da je Rastko još kao mladi princ kome su bili namenjeni najviši državni činovi i funkcije zapravo pobegao iz roditeljskog dvora u Hilandar i da se tamo zamonašio u ruskom manastiru sv. Pantelejmon po skraćenom postupku, na brzinu, sve žureći da preduhitri poteru…
Nema sumnje da je Hram Svetog Save jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda – mnogi naši gosti traže apartmane u Beogradu upravo u njegovoj blizini.Ako ste se pitali zašto je Hram baš tu i šta je pokrenulo stavaranje ovako monumentalne građevine, ovaj tekst predstavlja svojevrstan istorijski osvrt na događaje koji su prethodili i inspirisali njegovo podizanje. Ideja vodilja autora, Aleksandra Milivojevića, je bila da pribiliži čitaocima proces u kome je jedan nemio događaj iz srednjeg veka dobio svoje opredmećenje u našoj sadašnjosti. Sam tekst je podeljen u četiri poglavlja (Sveti Sava život i delo, Pismo Dimitrija Homantijana, O mestu gde su…