Lokal-patriotizam svojstven je stanovnicima svih delova Beograda. Međutim, kada bi se skupile sve lokal-patriote iz svih delova Beograda i merile svoj lokal-patriotizam sa stanovnicima Zemuna, Zemunci bi ih nadjačali. Bez sumnje. Jer, oni žive u „svom gradu“. Taj grad je doista jedan mikrokosmos u kome živi duh starina keltskog Taurunuma, austrijskog Semlina, ovdašnjeg Zemuna. Uostalom, oni tvrde da postoji mnogo delova Beograda, a samo jedan „grad u Beogradu“. Tek što sa širokih novobeogradskih bulevara zakoračite u uske zemunske uličice i krenete prema centru današnje opštine, a nekadašnjeg grada, naiđete na čuveni Zemunski park. Možda bi neko rekao da je čuven „kako…
Tag: zanimljivosti iz istorije Beograda
Viktor Lukomski Viktor Lukomski, jedan od ruskih emigranata, u Srbiju je došao kao diplomac Instituta građevinskih inženjera “Car Nikolaj I” u Sankt Peterburgu. U Beogradu se zaposlio kao arhitekta pri Ministarstvu građevine, a po sticanju licence za samostalan rad, otvorio je svoj privatni arhitektonski biro. Na planini Avala blizu Beograda, na zahtev kralja Aleksandra Karađorđevića, a za potrebe Ministarstva šumarstva i vodoprivrede Kraljevine Jugoslavije, podignut je hotel 1928. godine. Projekat Viktora Lukomskog je spoj modernističke fasade i tradicionalnih srednjevekovnih srpskih motiva. Sfingle od veštačkog kamena na ogradi stepeništa hotela delo su ruskog vajara Vladimira Zagorodnjuka. Hotel na Avali spada u…
Andrej Vasiljevič Papkov O životu Andreja Papkova pre dolaska u Beograd se zna veoma malo. U Beograd je došao u zrelim godinama, a u njemu se zadržao nešto više od dve decenije. Na Građevinskom odseku Tehničkog fakulteta predavao je pripremno crtanje. Posle toga je emigrirao u Argentinu, gde je ostao do kraja života. U Beogradu je radio u biroima Milana Zlokovića i Dragiše Brašovana, koji su dosta uticali na njegov rad i stil. Papkov je imao i slikarski talenat, koji je u kombinaciji sa arhitekturom davao odlične i često nagrađivane projekte, kao što je projekat Kolarčevog narodnog univerziteta. Pored velikog broja…
Kada bismo morali da izdvojimo nekoliko najlepših zgrada u Beogradu i napišemo tekst o njima, ne bismo mogli da izbegnemo bar jedno delo nekog ruskog arhitekte. Stvaralaštvo ruskih inženjera je često baš tu, oko nas, a mi to, verovatno, i ne znamo… Nije tajna da se ruska nauka razvijala brže od nauke u Srbiji, kako zbog dugog perioda turske okupacije, ali i brojnih „manjih“ istorijskih (ne)prilika koje su zadesile našu zemlju. Prvi Rusi u Srbiju su došli da pomognu u očuvanju srpskog jezika i religije većinskog dela stanovništva u XVIII veku, a ovoga puta indirektna uloga Rusije ogleda se u…
Nije lako opisati jedan beogradski park, posebno ako on ima toliko specifičnosti kao “Karađorđev park”. Ako bismo ipak morali da ga opišemo (pored standardnih epiteta svakog parka), rekli bismo da je to park spomenika, pasa, užurbanih prolaznika, belih mantila, dobre hrane, navijača… Karađorđev park smatra se začetnikom javnih zelenih površina u Beogradu jer su prvi bagremovi i kestenovi u njemu posađeni još davne 1806. godine. Površine 3 hektara, leži na vračarskoj padini, od Hrama Svetog Save pa skoro sve do Autokomande. Oivičen je dvema prometnim ulicama – Nebojšinom i Bulevarom oslobođenja. Sigurno ste nekada prošli Karađorđevim parkom. Velika centralna staza prostire…
Sam centar grada da ne može biti centralniji. Štaviše, na koju stotinicu koraka od piramide koja označava tačku preseka koordinata Belog nam Grada, za koju mnogi tvrde da je masonski simbol. Pa kako simbol graditeljstva da ne bude u centru grada ? 😉 No, nećemo se baviti tajnim društvima za koje zna ama baš svako, a verovatno vam se u prva tri reda i smučila reč centar. Dakle, u najsredišnjijem središtu Beograda, a nekada i Singidunuma, Nandorfehervara i Deru-l-džihada, koncentrisan je skelet Beogradskog Univerziteta, sa tri zvezde vodilje – Prirodno-matematičkim, Filozofskim i Filološkim fakultetom, plus Rektorat, mnogo čuveniji kao kafana,…
Zanimljiva istorija Beograda bi lako mogla biti enciklopedija u nekoliko tomova, ali mi ćemo vam ovde davati samo zalogaje onog najzanimljivijeg, ovaj put ćemo pisati o Vračaru. Postoji mnoštvo priča i prepričavanja o tome kako su razni delovi Beograda, pa i Vračara dobili imena. Naravno, malo ovih podataka je istorijski dokumentovano, stoga nam ostaje da nagađamo i verujemo u priče koje nam se možda najviše dopadaju i imaju smisla. Prvo što treba napomenuti je da se prostor pod nazivom Vračar uopšte nije nalazio na mestu današnje opštine. Vračarem se zvao deo oko sadašnjeg Tašmajdana, stoga se često brkaju činjenice da…
Tašmajdanski park je jedan od najvećih i najlepših parkova u strogom centru Beograda. Na takvom je mestu da ga je teško zaobići, a tokom poslednjih pedesetak godina postao je omiljeno sastajalište, mesto za igru, opuštanje i uživanje. Kao i druge delove Srbije, ni ovo mesto nije zaobišla duga i zanimljiva, ponekad veoma čudna istorija. Ime ovog kraja, Tašmajdan, turskog je porekla. Reč „taş“ znači „kamen“, a „maden“ znači „rudnik“, ili jednostavno rečeno – kamenolom. Tašmajdan je vekovima predstavljao glavni gradski izvor kamena, a kasnije i šalitre. Prirodni tuneli u stenama ispod njega služili su građanima i vlastima kao skloništa, a…
Novi Beograd je definitivno najmlađa urbana celina u Srbiji, najveća opština i retka koja se može pohvaliti time da je nastala bukvalno – besplatnim i dobrovoljnim radom. Kroz frontovske i omladinske radne brigade prošlo je oko 200 000 njegovih graditelja: srednjoškolaca, studenata, radnika i inžinjera iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Naravno, među njima su bile najbrojnije seoske brigade iz Srbije. Radilo se danju i noću, uglavnom bez tehnike – ručno je sejan pesak i mešan malter, a konjske zaprege su prenosile teži materijal. Pre početka izgradnje, močvarno zemljište je nasipano peskom koji je vađen na licu mesta iz Save i…
Poslednji od četiri teksta Aleksandra Milivojevića o Hramu svetog Save na Vračaru. O Hramu Hronologija izgradnje : • 1895 osnovano Društvo za izgradnju hrama svetog Save • Iste godine podignuta je privremena, mala Crkva svetog Save • 1906 raspisan je prvi konkurs (pet prispelih radova) • 1926 drugi (i poslednji ) konkurs – 22 prijavljena rada. Usvojeno je kompromisno rešenje (arhitekte Bogdana Nestorovića uz korekcije Aleksandra Deroka) • 1932 Kralj Aleksandar daje pristanak (uz dogovor sa patrijarhom Varnavom) da se pristupi izgradnji • 1939 položen kamen temeljac • 1941 prekinuti radovi na izgradnji • 1985-1991 radovi su nastavljeni pod rukovodstvom…
Treći od četiri teksta o Hramu Svetog Save na Vračaru. Može se sasvim izvesno reći da spaljivanje Savinih moštiju nije bilo na Vračaru, na mestu gde se sada nalazi hram. Prilikom određivanja lokacije za podizanje hrama nije se polazilo od istorijski provernih činjenica vezanih za taj događaj, već su se članovi Društva za podizanje hrama rukovodili i nekim drugim, manje formalnim načelima. Kako je do takve greške moglo doći? Da krenemo od početka. U narodnom predanju, a i nekim turskim zapisima, kaže se da je spaljivanje izvršeno na brdu Vračaru i to naočigled Srba i Turaka iz beogradske varoši. Misteriju…
Drugi od četiri teksta o istoriji Hrama Svetog Save na Vračaru. Za današnje čitaoce Savina biografija sadrži dosta romatičnih i avanturističkih elemenata. Stoga će svaki đak umeti da ispriča bar nekoliko osnovnih podataka iz života svetog Save (jednim delom i zahvaljujući brojnim varijacijama pesme Ko to tako pozno lupa, Vojislava Ilića , prim ur.). Verovatno svi znaju da je Rastko još kao mladi princ kome su bili namenjeni najviši državni činovi i funkcije zapravo pobegao iz roditeljskog dvora u Hilandar i da se tamo zamonašio u ruskom manastiru sv. Pantelejmon po skraćenom postupku, na brzinu, sve žureći da preduhitri poteru…
Nema sumnje da je Hram Svetog Save jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda – mnogi naši gosti traže apartmane u Beogradu upravo u njegovoj blizini.Ako ste se pitali zašto je Hram baš tu i šta je pokrenulo stavaranje ovako monumentalne građevine, ovaj tekst predstavlja svojevrstan istorijski osvrt na događaje koji su prethodili i inspirisali njegovo podizanje. Ideja vodilja autora, Aleksandra Milivojevića, je bila da pribiliži čitaocima proces u kome je jedan nemio događaj iz srednjeg veka dobio svoje opredmećenje u našoj sadašnjosti. Sam tekst je podeljen u četiri poglavlja (Sveti Sava život i delo, Pismo Dimitrija Homantijana, O mestu gde su…
Ako ste se tokom boravka u nekom od naših apartmana u Beogradu, a posebno onih u centru, obreli u šetnji Gornjim Dorćolom postoji mogućnost da ste nabasali na jednu od brojnih protvrečnosti u njegovoj arhitekturi. Naime, nasred Gospodar Jovanove, gotovo je nemoguće da među mnoštvom zgrada, koje pripadaju art dekou, neoklasicizmu i soc-realizmu, ne naletite na jedan, po izgledu, otomanski kućerak naslonjen na dvorište osnovne škole Mika Perović Alas – ta zgrada je jedan od retkih preostalih svedoka Beograda iz XIX veka i mesto je jedne od najkratkotrajnijih ali i najvažnijih obrazovnih isnsititucija u Beogradu i Srbiji toga vremena. Tekst…
Ako ste se tokom boravka u nekom od naših apartmana u Beogradu, a posebno onih u centru, obreli u šetnji Gornjim Dorćolom postoji mogućnost da ste nabasali na jednu od brojnih protvrečnosti u njegovoj arhitekturi. Naime, nasred Gospodar Jovanove, gotovo je nemoguće da među mnoštvom zgrada, koje pripadaju art dekou, neoklasicizmu i soc-realizmu, ne naletite na jedan, po izgledu, otomanski kućerak naslonjen na dvorište osnovne škole Mika Perović Alas – ta zgrada je jedan od retkih preostalih svedoka Beograda iz XIX veka i mesto je jedne od najkratkotrajnijih ali i najvažnijih obrazovnih isnsititucija u Beogradu i Srbiji toga vremena. Tekst…