Andrej Vasiljevič Papkov O životu Andreja Papkova pre dolaska u Beograd se zna veoma malo. U Beograd je došao u zrelim godinama, a u njemu se zadržao nešto više od dve decenije. Na Građevinskom odseku Tehničkog fakulteta predavao je pripremno crtanje. Posle toga je emigrirao u Argentinu, gde je ostao do kraja života. U Beogradu je radio u biroima Milana Zlokovića i Dragiše Brašovana, koji su dosta uticali na njegov rad i stil. Papkov je imao i slikarski talenat, koji je u kombinaciji sa arhitekturom davao odlične i često nagrađivane projekte, kao što je projekat Kolarčevog narodnog univerziteta. Pored velikog broja…
Tag: beograd koji manje poznajemo
Kada bismo morali da izdvojimo nekoliko najlepših zgrada u Beogradu i napišemo tekst o njima, ne bismo mogli da izbegnemo bar jedno delo nekog ruskog arhitekte. Stvaralaštvo ruskih inženjera je često baš tu, oko nas, a mi to, verovatno, i ne znamo… Nije tajna da se ruska nauka razvijala brže od nauke u Srbiji, kako zbog dugog perioda turske okupacije, ali i brojnih „manjih“ istorijskih (ne)prilika koje su zadesile našu zemlju. Prvi Rusi u Srbiju su došli da pomognu u očuvanju srpskog jezika i religije većinskog dela stanovništva u XVIII veku, a ovoga puta indirektna uloga Rusije ogleda se u…
(Ovaj tekst predstavlja deo predavanja gospodina Ratka Gajgera pod nazivom Beograd koji manje poznajemo. Ljubaznošću autora, imamo privilegiju da ga prvi objavimo…) Mnoge bitke vođene su za ovaj grad, prelazio je iz ruke u ruku pa su novi vlasnici stizali i da nešto naprave dok neko drugi ne dođe da to opet poruši. Naročito burno bilo je u XVIII veku kada su se Turci i Austrijanci baš žestoko trudili da zauzmu i za sebe zadrže ovu važnu tvrđavu na granici ta dva tada velika i moćna carstva. Austrijanci su tri puta uspevali da osvoje grad pa čak da stignu štošta i da…
(Ovaj tekst predstavlja deo predavanja gospodina Ratka Gajgera pod nazivom Beograd koji manje poznajemo. Ljubaznošću autora, imamo privilegiju da ga prvi objavimo…) Gospodin Petar Antić, ekolog, na početku svog izlaganja upita prisutne: „Da li znate za evropski grad koji ima dve reke, jedno jezero i dve planine a nije u Švajcarskoj?“ a ja dodajem – i tri banje. Naravno, reč je o Beogradu. Prihvatio sam se posla da za dvadesetak minuta prepričam nešto od onoga što se na ovim prostorima događalo tokom nekoliko milenijuma. Dokazano je postojanje ljudske naseobine u Vinči pre oko 7000 godina, u doba neolita, kada je to za ono…