Stan na dan Dositejeva – Pozorište

Ako Vam je hitno potreban stan u centru Beograda, onda hitno kliknite ovde.

Centar Beograda je vrlo čudna rabota. Sam grad se smatra jednim od najboljih za izlazak i provod, metropola, koja iako mala, i te kako ima šta da ponudi partijašima. Da se ne lažemo, mogao bi biti lepši i to mnogo, kada bi sivilo malo ustupilo mesta inovaciji, ali to je druga priča. Međutim, ovde želimo da osvetlimo onaj tiši deo našeg glavnog grada, kraj koji je tek nekoliko desetina koraka udaljen od epicentra zbivanja, a opet je sopstveni univerzum. Pričaćemo o apartmanu Pozorište u našem članku „Stan na dan Dositejeva“, ali nećemo propustiti i malo priče o Dositejevoj ulici, nazvanoj po jednom od najvećih srpskih reformatora i buntovničkih duhova svog vremena, Dositeju Obradoviću.

Nećemo preterivati sa opširnom lekcijom iz istorije, ali Dositej je izuzetno vredan pomena kada već govorimo o njegovoj uličici u srcu grada koji je voleo, iako je većinu svog života proveo na putovanjima. Jedna od najistinitijih rečenica o njegovoj delatnosti je da je on sa svojih putovanja u Srbiju doneo prosvetiteljstvo i krompir, i kao što se vidi, Srbi su krompir vrlo lepo primili.

Bio je nomad i istraživač mnogo pre nego što je to bilo „kul“, kao što je slučaj sa savremenim „digitalnim nomadima“ koji redovno luduju po društvenim mrežama pod krilaticom „Pics or it didn’t happen“. Dositej možda nije doneo fotografije, ali jeste duh prosvetiteljstva, racionalističke filozofije i pacifizma, tada nepoznatih biljčica međ’ srpskim življem. Ono po čemu je najznačajniji je činjenica da je on prvi počeo da piše narodnim srpskim jezikom, što ga je odvelo do uobličavanja nacionalne književnosti, a njegov put je nastavio i usavršio Vuk Karadžić (u blizini Dositejeve ćete naći i Dositejev i Vukov muzej). Najznačajnije delo Dositeja Obradovića mora biti „Život i priključenija“, autobiografija sa osvrtima na važnost vaspitanja i obrazovanja. Nije ni čudo što se jedna od ulica u suhom centru prestonice zove baš prema njemu.

Kad smo već kod Dositejeve, iako će kasnije biti više reči o tome šta se sve u njoj može naći, na samom početku želimo da napomenemo da ćete u okolini našeg stana na dan u Dositejevoj naći bezbroj načina da kvalitetno provedete vreme. U ovom kraju postoji neiscrpan broj kafića, restorana i kafea raznih nacionalnosti, da ne pominjemo galerije i samo Narodno pozorište, po kome je naš apartman i dobio ime. Ali, da krenemo od početka.

 Šta je to zanimljivo u Pozorištu? Osim činjenice da je u srcu Beograda i da vam treba otprilike 87 koraka do Trga republike? To što je prilično mali stan, ali ipak izuzetno praktičan i u veselim bojama? Možda to što mu je cena zaista za pohvalu? Složićemo se da sve zajedno ostavlja prilično pozitivan utisak.

Pozorište je “stari Beograđanin”, pa mu tako i jeste mesto na opštini Starog grada, gde ćete vrlo često susretati starije gospođe sa šeširićima, natapiranom kosom i pažljivo izabranog autfita, kako upravo Dositejevom šetaju svoje kuce visokog pedigrea i niskog rasta. Naravno, ne namećemo stereotipe, ali činjenica stoji da ćete se ovde susretati sa svakojakim likovima (uglavnom pozitivnim u sopstvenim dramama), ali svaki susret će biti kao delić slagalice koji će upotpuniti vaše viđenje naše prestonice.

Dakle, članak “Stan na dan Dositejeva” vam u zumu pokazuje apartman Pozorište i sve što on ima da ponudi. Sama Dositejeva je blago ustalasana, ali ništa što bi trebalo da vas brine, ako ranije pomenute bakice mogu da je savladaju, onda bez problema možete i vi. Apartman se nalazi na četvrtom spratu u predratnoj zgradi sa liftom, pa čak i ako vučete omanju kasarnu, sve ok. Stan jeste manji, ali je osmišljen kao slagalica, pa je u 30 m² smešteno sve što je potrebno za kratkoročni ostanak četiri osobe. Kako uđete u apartman, naći ćete se u hodničiću, gde ćete naći čak dva kombinovana ormara u koji možete  komotno smestiti sve stvari koje nosite, uključujući i kofere, ma koliko da su glomazni. Iz hodnika u crvenom drvetu pravo ulazite u kupatilo u potpunom kontrastu, okupano u žutoj boji. Osim zanimljivih pločica od kojih teško da možete da odvojite pogled, kupatilo sa tuš kabinom je uglavnom standardno – malo, ali vrlo praktično, kao i čitav stan. Izuzev ako imate problema sa varenjem, u kupatilu nećete provesti mnogo vremena, pa zato vredi posvetiti pažnju centralnoj prostoriji stanu – dnevnoj/spavaćoj sobi.

Znam, odmah zvuči sumnjivo kada vidite da negde piše dnevna/spavaća soba, odmah se pomisli, šta je bre to? Samo polako. Kao što smo i rekli, Pozorište je jedinstveno upakovano tako da u odlično uređenom prostoru na odličnom mestu možete uživati, a da pritom ne istresete čitav svoj bankovni račun na naš. Dakle, glavna prostorija u apartmanu funkcionalno je podeljena zahvaljujući standaradnom bračnom krevetu na jednom kraju i kauču koji istovremeno može da posluži kao marker za dnevnu sobu, ali i drugi ležaj na koji se može smestiti dvoje. Čitav prostor je u toplim zemljanim tonovima, sa pokojim izletom u sivu boju, pa tako ni bračni krevet nije izuzetak, dok se oko kauča baškare živopisni detalji, od lepih lampi, preko šarenih jastučića, taburea u nijansi narandžastog kauča, talasastih ogledala, zagasito braon draperija iza kojih se krije francuski polu-balkon. Tu su i beli klub stočić sa tamnim “čupavim” tepihčićem kao kontrast, kao i LED televizor na zidu, ako ikada dobijete potrebu da se upoznate sa širokim spektrom turbo-folk emisija koji srpske televizije imaju da ponude (možda je ipak bolje da prošetate umesto toga). Čitava soba je osvetljena halogenim osvetljenjem, koje je raspoređeno po tavanici nalik na zvezde, pa čak i kada legnete u krevet, neće vam biti dosadno da gledate u plafon uspavljujući se. Ovo naravno nije sve što se tiče sadržaja u prostoriji, pa ćemo dodati još jedan element u opis – spavaća/dnevna soba/trpezarija. Čovek bi pomislio da na ovako malom prostoru mora da sve stoji jedno na drugom, ali kada vidite uživo, shvatite da nije tako, naprotiv.

Stočić sa dve moderne stolice stacioniran je tik uz mini šank, sa čije se druge strane nalazi kuhinjica u istovetnom crvenom drvetu kao i hodnik, sa ponekim svetlim elementom. Kuhinja je možda skrivena u ćošku i zapravo je ni nećete videti dok ne sednete na kauč, ali ima sve potrepštine – od šporeta sa keramičkom pločom do aspiratora. Bilo da preferirate da sami spremate ili ste više za to da vam obroke donose i odnose, kuhinja u Pozorištu vam može samo koristiti, jer nikako ne smeta svojim položajem, štaviše, može samo da bude koristi. Na kraju, kada otvorite prozor u multitasking sobi, dobijate izlaz na francuski polu-balkon, na koji možete stići pentranjem kroz prozor, što je samo po sebi zabavno, nebitno koliko ste stari. Odatle se pogled proteže na Klub književnika, a nalevo ćete videti čitavu Dositejevu kako krivuda naniže. Doduše, za razliku od ostatka stana, na balkončiću ne mogu biti četiri osobe, stoga je možda najbolje ustrojiti smene.

Pozorište je lepo upakovani paket u kome ćete naći sve što vam treba – ne samo udobno, već i lepo mesto za odmor, lokaciju na kojoj bi vam svaki Beograđanin pozavideo, a povrh svega toga i priliku da iskusite kako je to živeti u samom centru naše prestonice. Treba napomenuti da je u stanu tiho uprkos činjenici da je tako blizu vreve centra, jer prozor i francuski polu-balkon gledaju na Dositejevu, u kojoj je dozvoljeno isključivo jednosmerno kretanje, tako da je saobraćaj, pa samim tim i buka, znatno proređen. Da ne pominjemo da su duž čitave ulice načičkani kafei, kafići i razni restorančići gde možete naći ukus za svako nepce, nebitno da li ste vegetarijanac ili gurman. Gledano iz Pozorišta, čitav Beograd vam je na raspolaganju.

Dan u Dositejevoj? Yes, please.

Ne samo da ćete imati gde da odete, nego verovatno nećete imati vremena da vidite sve što biste poželeli. Kao što je ranije u tekstu napomenuto, Dositejeva ulica (kao i one oko nje) nudi raznolikost i sveobuhvatnost ukusa, a ako želite da odete samo malo dalje, naći ćete i Studentski trg i park, a još pet minuta hoda, i eto vas na Kalemegdanu, o kome je već sve ispričano po internetu. „Stan na dan Dositejeva“ će se pozabaviti nekim manje popularnim mestima, koja možda nisu toliko prisutna ili dostupna na turističkim rutama, ali bi ih vredelo videti i iskusiti, ako ništa, bar zbog odlične atmosfere i/ili hrane. Sledi samo nekoliko sugestija, a ostalo sami otkrivajte, zanimljvije je tako.

Narodno pozorište u Beogradu smešteno je na samom početku Dositejeve ulice, što je umnogome i prigodno, s obzirom da su i Dositej Obradović i pozorište (prvo u Beogradu) bili stubovi koji su podupirali procvat prosvetiteljstva i kulture u Srbiji, koja je u tom periodu bila u prilično ojađenom stanju. Pozorište je trebalo da bude izgrađeno na Zelenom vencu, međutim od toga se odustalo zbog lošeg zemljišta i aktivnih podzemnih voda, i početak gradnje se odlagao sve dok knez Mihailo (prekoputa Narodnog pozorišta upravo je statua kneza Mihaila na konju) nije lupio šakom o sto, pa je vrlo brzo određeno mesto kod tadašnje Stambol kapije gde su započeti radovi 1868.godine. Pošto je knez Mihailo ubijen, prva predstava u novom zdanju bila je posvećena upravo njemu, a drama osnivača je bila samo početak mukotrpnog puta ove zgrade i njene tradicije, pošto je bila dorađivana, polurušena i iznova rekonstruisana tokom brojnih ratova na našem podneblju, dok konačno nije dobila današnji izgled (nakon trogodišnje obnove u vrednosti preko 4.500.000 dolara). Danas ovde možete uživati u raskošnom enterijeru, ispunjenog mermerom, pozlaćenim ukrasima na plafonima, biljurnim ogledalima i velurom. Ako želite da budete barem jednu predstavu deo ovakve atmosfere, evo i repertoara. Cena ulaznica je uglavnom od 1200 dinara pa naniže.

Sad, da ne bismo počeli sa nabrajanjem baš svega što se nalazi u Dositejevoj, neka mesta ćemo usputno pomenuti, jer su i dalje vredna odlaska, ali možda nisu svačiji ukus. Za početak, treće po redu Pozorište u ulici je kafe-galerija Teatar. Nalazi se u Dositejevoj 5, i ovde od ranog jutra možete svratiti na smoothie ili jutarnju kafu sa rakijom, a dok pijuckate i razbuđujete se, zanimajte se mnoštvom zanimljivih fotografija po zidovima, na njima su ovekovečene scene sa dasaka pozorišta prekoputa. Osoblje je ljubazno, a može se pronaći i pokoji starosedelac koji će vas ćutke odmeravati, jer vas ranije nije tu viđao (ništa alarmantno, samo radoznalost). Zatim, malo niže je i kultna palačinkarnica Glumac (ako niste pogodili do sada, čitava ulica je pozornica), gde možete birati iz širokog dijapazona slatkih i slanih palačinaka, samo imajte u vidu da su porcije pozamašne i da pohovane slane palačinke daleko bolje od običnih (što se slatkih tiče, ne možete pogrešiti). Odmah iza prvog ugla je mesto koje obećava prvoklasne ćevape pod nazivom Drama, i mada unutrašnjost lokala nije preterano zanimljiva, osoblje je fino, a ako ste gurman u potrazi za ukusnim mesom, onda vam je ovo najbliža odrednica.

Pedesetak metara niže je i Klub književnika, ali ovde već možemo da pričamo o ozbiljno dobroj usluzi i odličnoj domaćoj hrani. Prvo treba napomenuti da restoran postoji više od sedamdeset godina i u tim decenijama u svom okrilju je imao mnoge poznate srpske pisce od Iva Andrića, pa do Matije Bećkovića. Ovde su, na svom putu kroz Beograd, obedovali svetski velikani kao što je Rokfeler i Elizabet Tejlor, a lista se samo nastavlja. Danas čak u klubu postoje stolovi posvećeni najznačajnijim gostima, što je tek jedna od detalja koji ovo mesto čine jedinstvenim. Hrana koju nude je iz nacionalne kuhinje, ili pak spremljena na srpski način, pa možete poručiti Rozbif na Budin način ili Dorćolsku mućkalicu, a ako ste za šećernu bombu, probajte tufahije. Bašta je vrlo atraktivna, pod krošnjama i nastrešnicom sa velikim starinskim fenjerom, dok je enterijer sofisticiran, sav u tamnom drvetu i rezervisan za dane kada ste baš raspoloženi za dobro vino, klavir uživo i vrhunsku uslugu.

Odmah prekoputa je Little Bay, jedino pozorište-restoran u Srbiji. Ovo mesto izgleda kao da je scenografija nekog filma, a scene se svaki dan iznova osmišljaju. Ovde ćete naći bogate ukrase baroka, pozlatu i crveni pliš, a sve uravnoteženo slikama kompozitora na gornjem nivou, gde se prostiru i “lože” gde se možete smestiti i uživati u privatnosti koju nude. Little Bay je “restoran za odrasle”, ne zato što deci nije dozvoljen pristup, već zato što zaista stičete osećaj zrelosti i prefinjenosti samo sedeći u nekom od njihovih “loža”, slušajući operu uživo subotom ili gudački kvartet sredom. Ako preferirate džez ili evergrin filmsku muziku, onda svratite na večeru četvrtkom i petkom (program počinje od 20:30). Restoran je više nego vredan posete, i ovde ćete se osetiti kao da plivate sve dalje od Beograda u prijatnoj izmaglici mirisa vina i zvuka klavira. Što se hrane tiče, ukus je odličan, a cene su više nego povoljne. Ovu činjenicu naročito pominjemo jer, iako enterijer možda izgleda pomalo zastrašujuće “fensi” onima koji nisu potpuno navikli na ovakva mesta, budite uvereni da će cene biti sasvim pristojne, a osoblje će ljubazno popričati sa vama i prema ukusu vam preporučiti nešto što bi vam se moglo svideti.

Ako ipak odlučite da niste za restoransku atmosferu, ili ste u lovu na dobar hranljiv doručak, onda treba samo da nastavite šetnju do Dositejeve 22, i na uglu ćete videti RedBread. Ovde ćete naći jedinstvene specijalitete, uglavnom skrojene za vegansku ishranu, ali zapravo vrlo ukusne. Činjenica da se mnogi mršte na hranu lišenu mesa, ali ovo je pravo mesto da probate razne potaže od svežeg povrća, šejkove od tek ubranog voća, kao i crveni hleb koji je zaštitni znak ovog brenda – hleb koji se pravi od sušenog paradajza (i uz koji ide svesrdna preporuka). Sam enterijer priča priču bračnog para koji je otvorio RedBread, pun je fotografija, slika, šarenila, kao i mnoštva interesantnih detalja po stolovima koji upotpunjuju ugođaj. Postoji i dečiji stočić, niži od ostalih, gde se mogu naći razne zanimacije i igračke za najmlađe.

E, kako se približavamo kraju Dositejeve, na još jednom ćošku, ako pažljivo pogledate, videćete Sweet’n’Čili. Sad, ovaj skučeni kafe možda nije mesto da probate neki bajni (čitaj skupi) koktel ili neku poslasticu, ali razlog zašto je ovde je uređenje enterijera, ili tačnije rečeno, nedostatak uređenja. Znaćete da ste blizu kafea kada desno od sebe ugledate keramičke saksije u obliku čizama iz Cipelića, kao i gumene čizme na ulazu (nismo uspeli da saznamo šta je fora sa čizmama). Tek kada uđete unutra sledi iznenađenje. Sa tavanice vise svakojake trice i ukrasi, svaki delić zida prekriven je nečim za šta ne biste ni pretpostavili da postoji dok ga niste videli. Tako imate leteće žabe, lampe u obliku pajaca, taburee presvučene tigrastim printom, kaubojske šešire, figurice raznoraznih dimenzija (koje neretko vrebaju iz nekog polumračnog ugla, mislimo da je ovo s namerom urađeno), po dugačkom stolu koji je smešten u izlogu ima svega i svačega, a takođe ćete uspeti da spazite i mnoštvo satova svuda. Moguće je da se vlasnik vodio rečima “prostor ne postoji ako nema nečega u njemu da ga definiše”, ako je tako, ovo mesto je najdefinisanije u postojanju. Ako želite da se popnete na gornji nivo, možete, ali ekstremno pažljivo. Osim što postoji realna mogućnost da nešto oborite, gornji deo je prilično nizak i skučen, pa ćete morati da se prilagođavate (i ko sad koga određuje, mi prostor ili prostor nas?). Ipak, ovo mesto je potpuno jedinstveno i ne verujem da ćete naći nešto slično u Beogradu, a činjenica da ćete svaki put kada dođete uočiti nešto novo što do tada niste, sama po sebi predstavlja izazov. Ponuda je standardna za kafić, i možete je videti na improvizovanom meniju na kartonu, ispisan je rukom. Sve u svemu, čudno mestašce, ali zabavno.

Na ušću četiri ulice na Dorćolu – Dušanove, Skenderbegove, Dositejeve i Francuske, uzdiže se crkva svetog Aleksandra Nevskog. Ovde se završava i šetnja niz Dositejevu, a tada vam pogled pada direktno na ulaz u dvorište crkve prekoputa. Možda niste vernik, ali ako vam zatreba malo mira i blage uzvišenosti u vazduhu, ovde to možete naći, bez uznemiravanja. Crkva, u ovom ili onom obliku postoji od kraja 19. veka (izgradnju prate maleri poput Srpsko-turskog rata, podzemnih voda koje nisu dozvoljavale stabilan temelj, pa sve do Prvog svetskog rata, koji je odložio izgradnju današnje crkve od 1930.), a korene vuče iz ruske pokretne crkve koju su ruski vojnici dovezli sa sobom u toku Srpsko-turskog rata, a čiji je zaštitnik bio upravo vojskovođa i vladar, sveti Aleksandar Nevski. Danas u ovoj Crkvi možete videti spomenike poginulima u oslobodilačkom periodu (1976–1918), kao i spomenike caru Nikolaju II Romanovu i kralju Aleksandru I Karađorđeviću. Takođe je malo poznat podatak da je crkva projekt prve žene-arhitekte u Srbiji, Jelisavete Načić.

Ovo je konačna stanica u šetnji kroz Dositejevu, kao što je već rečeno, neka mesta (kao Martaan, D Bar i Tapas) su ostavljena vašim doživljajima i ukusima, u “Stan na dan Dositijeva” su predstavljeni isključivo neki od najsvetlijih primera. Međutim, pošto je paralelno sa Dositejevom još nekoliko ulica koje i te kako zavređuju pažnju, dodaćemo još nekoliko kratih crta o tome šta ne bi trebalo da propustite u najbližoj okolini.

Mama’s Biscuit House nalazi se u Strahinjića Bana 72a, ulici koja četvrta po redu seče Dositejevu, i ako ste raspoloženi za dekadentne kolače, put vam je označen. Prepoznaćete poslastičarnicu po zanimljivim instalacijama na ulazu, a kada stupite unutra, spremite se da vas hipnotišu kolači, torte i kolačići zanimljivih oblika i boja. Enterijer je interesantan, miks minimalizma i baroka, a između svega toga se provlači zanimljivo oslikavanje na zidu. Ako ste sladokusac, onda ćete ovde biti srećni. Jedan od njihovih slogana je – Tamo gde prestaje dijeta!

Eatalian je mali raj za ljubitelje italijanske kuhinje, ili možda određenije, italijanskih proizvoda uopšte. Ovaj food bar možete naći u Gospodar Jevremovoj 47, koja treća po redu seče Dositejevu. Ako vam treba sveži parmezan, pršuta, sušeni paradajz ili sve to smešano zajedno sa ukusnom pastom koju će vam poslužiti na gornjem nivou lokala, jednostavno treba doći ovde. Odmah upozorenje – cene jesu jače u odnosu na Maxi i većinu marketa u Beogradu, ali manje-više bi do sada trebalo da znate šta da očekujete ako uđete u prodavnicu/restoran koji je krcat isključivo uvezenim proizvodima. Tako da, proverite svoje novčanike pre nego što se zaletite, ali opet se ne opterećujte previše, jer cene nisu basnoslovne, samo više u odnosu na uobičajene.

La petite cantine je još jedno internacionalno mestašce u Dobračinoj 19, ulici paralelnoj sa Dositejevom, gde ćete naći francuske pekarske specijalitete, i još ponešto. Kad kažemo francuske, mislimo doslovno francuske, jer su devojke koje rade i spremaju sve u ponudi rodom iz Francuske, tako da ili pričajte polako na srpskom ili na engleskom (ako znate francuski, tim bolje). One su u svojoj maloj kantini preneli lepotu kuhinje svoje zemlje, a sve što spreme je, bez preterivanja, preukusno. Preporučujemo kiš sa brokolijem, pecivo sa čokoladom, kao i supe od neobičnih kombinacija kao što je šargarepa, bundeva i cimet, mada za šta god da se odlučite, nećete pogrešiti.

Ako Vam je hitno potreban stan u centru Beograda, onda hitno kliknite ovde.