Ako ste čuli za Srbiju, sva je šansa da ste čuli i za Nikolu Teslu, koga srpski narod ponosno svojata, što i ne čudi, s obzirom na njegov nesagledivi doprinos planeti i čovečanstvu. Retko ko pominje kako je Teslu njegova „otadžbina“ tretirala kada je dolazio sa predlozima koji bi ko zna kako izmenili tok naše mutne istorije, i svi se usredsređuju isključivo na to da je Tesla NAŠ!
Shodno ovoj tvrdnji, jedino je logično bilo da muzej Nikole Tesle bude baš ovde, u srpskoj prestonici, ušuškan na Vračaru, u ulici Krunskoj 51. Zgrada muzeja danas je spomenik kulture, a prvenstveno je bila porodična kuća Đorđa Genčića, za koga se smatra da je odgovaran za osmišljanje Majskog prevrata i ubistvo Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin.
Muzej radi svakim danom (osim ponedeljkom, kada je zatvoren, kao i svi muzeji u Beogradu) od 10 – 18h. Ovde ćete imati prilike da pogledate originalnu zaostavštinu Nikole Tesle, i to predmete i izume koje nećete videti nigde drugde na svetu. Stalna postavka se smatra jedinstvenom na planeti, a sve to je omogućeno zahvaljujući Savi Kosanoviću, jedinom Teslinom nasledniku, koji je i preneo čitavo naučnikovo vlasništvo u Beograd, 1951.godine. Ovde je najveća zbirka spisa i dokumenata o svemu što je Tesla radio i osmišljao, kao i urna sa njegovim posmrtnim ostacima, kojoj je posvećena posebna prostorija.
Kako šetate Krunskom, ne možete da ne primetite muzej sa zanimljivim stepeništem i lučnim ulazom. Odmah valja napomenuti da se muzej može razgledati isključivo u turama, jer su obilasci interaktivni i prilično interesantni. Osoblje u muzeju je prijatno i uslužno, i za cenu od 250 dinara za vođenje na srpskom ili 500 dinara za vođenje na engleskom jeziku, obezbeđujete svoje mesto na sledećoj turi.
Muzej se sastoji iz 7 soba, i svaka je rezervisana za određeni deo Tesline istorije i stvaralaštva. Prvi na redu je kratkometražni film od 15-ak minuta tokom kog zapravo možete saznati ponešto zanimljivo o ličnom i stvaralačkom geniju naučnika, a da vam narator pritom održi pažnju (imajte u vidu mogućnost da budete u sobi sa đacima osnovne škole, jer su školski izleti ovde vazda popularni). Nakon toga, na scenu stupa kustos koji već uvežbanim pokretima pokazuje na kom principu tačno rade razne naprave u sobi, pa čak iako niste zainteresovani za elektromagnetizam, obrtnomagnetno i indukciono polje, Kolumbovo jaje će vam svakako privući pažnju, kao i neobična priča koja prati ovaj izum.
Sledeća soba zahteva punu prisutnost, jer ćete imati prilike da budete provodnik i da svetlite u mraku zahvaljujući visokofrekventnom oscilatoru od pola miliona volti (NB! Ma koliko da ste u iskušenju, ne koristite neonske sijalice u eksperimentu kao lajtsejbere!). Ako volite letnje oluje i grmljavinu, onda će vam prilika da iskusite munje elektriciteta uživo biti primamljiva (ništa ne boli, samo je čudan osećaj naježenosti i adrenalina istovremeno).
Svuda su vitrine sa raznim dokumentima, oruđima i maketama kojima se Tesla bavio, i tome se možete posvetiti nakon eksperimenata, a tu je i soba sa odećom, priznanjima i novinskim publikacijama vezanih za naučnika, kao i njegova prepiska sa Markom Tvenom, instrumenti i fotografije njegove bliže rodbine.
Kraj ture je možda najopskurniji deo, jer posetioci imaju priliku da izbliza vide urnu sa Teslinim pepelom u posebno osvetljenoj prostoriji (naravno, dodirivanje eksponata nije dozvoljeno). Naučnik je umro u Njujorku 1943. godine, gde je i kremiran, a njegove posmrtne ostatke, zajedno sa svim stvarima u Beograd, doneo je Sava Kosanović.
Kada se sve uzme u obzir, za razliku od mnoštva muzeja u Beogradu koji jedva da su u funkciji (ili ne rade uopšte), muzej Nikole Tesle je prijatno osveženje gde imate mogućnost da vidite baštinu genija, koja je dostupna isključivo u ovom prostoru. Čitava tura traje oko sat vremena, i to je kvalitetno provedeno vreme, ispunjeno blagim podizanjem pulsa i učenju zanimljvih pojedinosti o čoveku koji je i danas donekle obavijen neodgovorenim pitanjima.
Be First to Comment