Dvadeset i prvi vek uveliko odmiče, turizam kao grana razvija se brzo koliko i japanska tehnika. Smeštaj, koji je i osnovna komponenta turizma, menja se i napreduje zajedno sa svime ostalim. U tim silnim promenama i mutacijama tražnje i ponude, pojavljujemo se i mi- davaoci takozvanih alternativnih smeštajnih usluga, koje polako ali sigurno prestaju da budu alternativne, i hvataju se u koštac sa glavnim smeštajem- hotelima.
Pre svega nekoliko godina, u Beogradu (a i u velikom delu sveta), plaćeni smeštaj je podrazumevao odlazak u hotel ili motel i boravak uglavnom u hotelskoj sobi, ređe u hotelskom apartmanu. Izbor je postojao, i svodio se na jeftiniji ili skuplji, A ili D kategorije, pet ili dve zvezdice. Otvaranjem Srbije prema svetu, otvorila su se i vrata posetiocima, pa i proizvodima koje ti isti posetioci troše. Osim HOSTELA koji su od 2005. počeli da niču kao pečurke posle kiše, broj apartmana, odnosno stanova u stambenim zgradama koji se izdaju po sistemu “stan na dan” do danas, iz godine u godinu eksponencijalno se povećava, i takav trend će se verovatno nastaviti u godinama koje su pred nama. Na polju turističkog smeštaja, ništa tako rapidno nije uznapredovalo kao kvalitet apartmanskog smeštaja. Autor ovih redova imao je priliku da isprati taj napredak skoro od nulte tačke pa do današnjih dana i da aktivno učestvuje u njemu.
U poplavi sve kvalitetnijih apartmana i uz skroman porast broja hotela u Beogradu, prosečan posetilac našeg grada sve je izloženiji ponudi kvalitetnog i relativno jeftinog smeštaja u takozvanim “servisiranim apartmanima” (serviced apartments). Racionalnog čoveka, koji nema neki specifičan razlog – zašto mora jedno a ne može drugo- situacija stavlja pred zgodnu dilemu:
-Da li direktno sa ulice kročiti na stepenište nekog dobrog hotela, gde će vam ljubazni portir pridržati vrata, a još ljubazniji recepcioner poželeti dobar dan, za jedno noćenje naplatiti nekih sto i kusur evrića, dati ključ sa teškim, mesinganim priveskom i uputiti vas ka urednom hotelskom liftu. Tamo ćete se uz muziku u liftu popeti na svoj sprat, i crvenim itisonom prošetati do kvalitetnih vrata vaše sobe od 14 kvadrata. Ako budete imali sreće, soba će imati i neki klub stočić, možda čak i WiFi, lepo složene peškire i besprekorno čisto kupatilo. Veliki boravak imate u holu hotela, nego je on nekako rezervisan za goste koji ostaju duže, pa par sati pred spavanje ne žele da provedu sami u četiri zida hotelske sobe. Ako požeite i bade mantil- takav hotel košta bliže 200 nego 100. Kafu ćete morati popiti u holu ili hotelskom restoranu, gde najbliže možete i večerati. Ako sobu koristite sa nekim stidnim društvom, i ono će morati da prođe proceduru legitimisanja, radoznalog osmehivanja ljubaznog recepcionera, i prolaska pored istog ujutro, kada napuštate sobu.
U drugoj varijanti- ako izbor izbor padne na neki lep beogradski apartman, procedura je jednostavnija i ima svoje čari: Ispred zgrade Vas dočekuje osoba koja je zaduženda da vas smesti- rukovanje neizbežno. Sa ulice ulazite u haustor, vrlo često prljav, sa gomilom reklama i šarenih i neuniformisanih poštanskih sandučića. Na ulazu sretnete gospođu sa psom koja upravo ide u večernju šetnju. Dok čekate lift, spoljna vrata otvara i ulazi desetogodišnji klinac sa drugarom. Tu su i njihova dva bicikla, pa morate svi zajedno u lift. Ne želite pešice, jer je stan na sedmom spratu, a vama se žuri. Kad stignete do vrata apartmana, dok vaš domaćin traži ključeve- nailazi komšinica preko puta i u prolazu poluglasno mrmlja sebi u bradu “dokle više”. Domaćin vam se stidljivo smeši kao da je kriv za nešto, i uvodi vas u apartman. Tu ste već svoj na svome, i dobijate upravo ono što ste videli na fotografijama na sajtu: prostran stan od šezdesetak kvadrata, besprekorno uređen i skoro besprekorno čist, sa velikom dnevnom sobom, terasom, spavaćom sobom, puno plakara. Tu je i opremljena kuhinja sa mnogo posuđa, trpezarijski sto i ogroman LCD TV. Internet je obavezan. peškiri i posteljina bi mogli biti i kvalitetniji. Zaboravljate i klince i bicikla i komšinicu i mrmljanje, dajete pedesetak evra za jedno noćenje i jedva čekate da u stanu ostanete sami i da se obučeni bacite na udobni džinovski krevet. Obično je svejedno koliko je osoba. Legitimisanje se uglavnom završava na onome ko plaća. Kad vaš domaćin ode, možete pozvati koga želite. Stan je vaš sledećeg dana u podne.
Da rezimiramo: ušteda je očigledna, kvalitet i veličina smeštaja su u korist apartmana, diskrecija takođe. Okruženje, ulaz i crveni tepisi su na strani hotela. Veliki hol, hotelski restoran, muzika u liftu i osvetljeni hodnici takođe.
U hotelu nema komšija, bicikala, mirisa komšijskog ručka, stranačkih aktvista koji zvone pred spavanje, predsednika kućnog saveta koji traži da platite održavanje zgrade za tri poslednja meseca. Ali uglavnom nema ni terase, kuhinje, nema ni više od 15 kvadrata, nema ni spavanja za više od dve osobe, nema trpezarijskog stola.
O ceni se ne može diskutovati: deset dana u lepom hotelu koštaće preko hiljadarke. Deset dana u znatno lepšem apartmanu koštaće manje od 500.
Poštovani gosti,
Ovo je bio pokušaj da se samo zagrebe po temi koja je naša životna i poslovna preokupacija, a Vama predstavlja jedan običan dnevni izbor u kom ne možete pogrešiti za šta god se odlučili. U vremenima koja su iza nas, apartmani u Beogradu će biti sve češći izbor u odnosu na beogradske hotele. Mi ćemo se svojski truditi da se trendovi i u budućnosti menjaju u korist apartmana, a razvoj same branše i Vaši komentari i utisci koje nosite biće jedini pravi sud. Možete biti ubeđeni da će izbor stanova za kratkoročni najam biti sve veći i raznovrsniji, i da će celokupan nivo usluge pratiti Vaša očekivanja.
Be First to Comment