(stan na) Dan u Balkanskoj?

Kada priču o bilo kojoj tematici započinjete etimologijom (poreklu reči) tome su uglavnom uzrok dve stvari:
1. Veoma ste studiozni i vidite neki skriveni značaj u načinu na koji ljudski mozak imenuje pojave i stvari u prirodi
2. Nemate pojma o čemu pričate, pa popunjavate rupu stvarima koje zvuče lepo i lepršavo
Iako bismo voleli da je u našem slučaju ono prvo razlog, ustvari je negde na granici ova dva. Pošto dobrano pozanjemo stan na dan u Balkanskoj, osećamo se obavezim da prospektivnoj čitalačkoj publici, koja ga je i tražila koristeći ime ulice, damo neki uvid u to šta ta ulica za Beograd znači. I tu nastaje problem. Pošto u taj značaj više uopšte nismo sigurni. Otud etimologija…

Naziv Balkan potiče od persijskog bālkāneh što znači planina. Na ove prostore su ga doneli Turci, a pre toga se parče zemlje od bezmalo 667 hiljada kvadratnih kilometara zvao Helmsko poluostrvo tj. Helm. Balkan se kao toponim odomaćio na ovim prostorima, do te mere da kod komšija Bugara i danas znači planina. Stoga je možda i interesantna koincidencija da je baš Balkanska ulica među najstrmijim ulicama u centru Beograda.

Planinica u centru grada je dugo imala i simboličan značaj. Neki od pisaca su savladavanje ovog uspona pretočili u prvi trnoviti susret došljaka sa velegradom, a Vesna Dedić je na tom izanđalom mitu sagradila prilično uspešnu televizijsku karijeru. Danas se njome pentraju, valjda, samo oni koji su nedovoljno obavešteni o rutama gradskog prevoza ili oni koje put navodi u prebivalište upravo u njoj.

Balkanska ulica je imala sreću sa nazivom. Epitet kao da nije smetao nijednoj plejadi koja je držala vlast u Beogradu, pa je ona je među ponosnih 30 ulica u Beogradu, koje od 1872. do danas nisu menjale ime.

Balkanska je u startu bila jedan od najvažnijih zanatlijskih centara u Beogradu, međutim sarači, kovači, abadžije,  a nakon njih i fotografi su natenane otišli u istoriju. U trenutku pisanja ovog teksta, veoma malo njih prošlo test vremena, što ne možemo reći i za kaldrmu u donjoj polovini voznog dela ulice. Naime pešaci njome šetaju samo kad prelaze sa jednog kraja ulice na drugu, a ona i danas bezrezervno proverava izdržljivost amortizera vremešnih vozila čaršije.

Po predanju Ljube Trifunovića, Balkansku ulicu je krasio i niz drugih romantizovanih elemenata, kojih više nema ni u obrisima.  Pokojni Index bar, u podrumu zgrade broj  dva, bio je jedno od prvih andergraund utočišta beogradskih rokera. Odatle je potekao i nekad značajan VIS „Siluete“. Na mestu te zgrade danas stoji prva pametna zgrada u Beogradu – pristupačno mesto za smeštaj ekstremnih bogatuna. Bioskop „Luksor“ ,kasnije „20 oktobar“, jedini je bioskop u bivšoj SFRJ koji je bio meta terorističkog napada. Nemili događaj iz varljivog leta 1968., je kultno mesto ljubitelja treš produkcije vesterna usmerio da postane kultno mesto za ljubitelje treš produckija lascivnijih filmskih izraza. Ispod hotela „Moskva“ bio je jedan od prvih fast fudova u gradu – Kod Leskovčanina. Danas tu opet možete završite pljeskavicu, međutim receptura nije preuzeta od negdašnjih domaćina.

Međutim, kao što neko pametan još u antičkoj Grčkoj reče, jedina stvar koja je stalna je promena. Ne umanjujući kratkovidost onih koji misle da nikada i nikoga nije bilo osim njih, danas je Balkanska ulica mesto lepih protivrečnosti i novih identiteta grada.

Lament nad prošlošću je ustoličen kao kafanska disciplina koliko i tužna sudba današnjice, a njihovo podrivanje je uzaludno. Možda je sankanje niz Balkansku ulicu, kojega se neki prisećaju s nostalgijom,  zasluženo otišlo u zaborav. Beograd niti je imao ljudsku zimu proteklih pet godina niti se može pričati o buljucima dece koji stanuju u tom delu grada (novorođenčad iz GAK-a ili klipani iz „Tesle“ i Matematičke gimnazije koje su u komšiluku se ne računaju).

To nas dovodi do pitanja: Šta je onima koji su danas u Beogradu na raspolaganju u Balkanskoj ulici? Pa evo našeg izbora:

1. Iako se ne nalazi u zvaničnim vodičima, postoji mesto sa tradicijom o čijoj vrednosti najbolje svedoče redovi pitomaca iz ETŠ-a za vreme velikih odmora. U pitanju je pekara Kod Anđelka, u kojoj je burek sačuvao ukuse kao pre stotinu  godina. Ako hoćete pravi doručak šampiona blagoizvolite kod dotičnog. Neki dolaze čak iz Zemuna da mu odaju počast.

2. Od zanatskog centra nije ostalo mnogo, ali oni koji su preživeli su tu s razlogom. Od nekolicine šeširdjija iz tog kraja, najdalje je otišao Veljko Anđelković čije TuTu šešire možete pronaći i na beogradskom high street-u (tj u Knez Mihajlovoj). Međutim radnja u Balkanskoj je neprikosnovena. Ima ih nekolicina i pravi su hipsterski raj u malom.

3. Spasavanje sveta! Ne šalimo se. Koncept „bekstva iz sobe“, tj, igre u kojoj takmičari rešavaju splet zagonetki i tajnih kodova u stvarnom prostoru . Postoji bunker u kome bi trebalo da sprečite nuklearnu katastrofui i zatvorska ćelija iz koje treba pronaći izlaz. Kada podelite to na 5 osoba ispada zaista pristojna zabava za ne tako puno novca.

4. Postoji poslastičarnica na dnu ulice, ali ako ste baš sladokusac vredi postiti i bonbondžiju u obližnoj ulici Gavrila Principa. Kafana u Balkanskoj više nema ali ako volite ispodprosečno pivo po prosečnoj ceni vredi pokušati pivnicu obližnjeg hotela PRAG.

5. Iako i tom zanatu vetrovi istorije kucaju na vrata, u Balkanskoj još uvek postoji poneka prodavnica ili servis mobilnih telefona i njima propratne opreme. Ako vaše sredstvo komunikacije sa svetom u nekom trenutku bude odbilo poslušnost slobodno ih možete predati u ruke nekim od vrsnih majstora iz Balkanske ulice.

6. Poslednji ali ništa manje važan zanatlija na dnu ulice za sve puntnike namernike i korisnike usluge zvane stan na dan u Beogradu je tašner – posebno onaj na samom kraju ulice (ili početku zavisi kako gledate) koji se bavi ekspresnom opravkom kofera.

Tako da, uprkos oronulosti, Balkanska ulica ima šta da ponudi. I tu stižemo i do našeg junoše – apartmana BALKAN. Apartman Balkan je odličan predstavnik korektne pristupačnosti za sve koji traže smeštaj u varijanti stan na dan u Balkanskoj.

A evo i zašto:

Apartman Balkan je dvosoban stan u strogom centru Beograda. To u beogradskim terminima znači da imate u njemu jednu spavaću sobu – što je za centar grada više nego pristojno. Struktura je humana i praktična. Ima dosta prostran hodnik, koji spaja sve prostorije u stanu, a kojih ukupno ima četiri.

Prva sa desne strane je dnevna soba. Izvanredna garnitura za sedenje, u kombinaciji zagasito smeđeg pliša i kremkasto bele kože, sa uzglavljima, se savršeno uklapa u ugao sobe. Po potrebi može se rasklopiti i biti podjenakao udoban ležaj za dve osobe. Ergonomska fotelja, snežno bele boje, u obliku kišne kapi, dodatno oplemenjuje postavku i dopunjava prostor tako da u njemu zaista može sedeti petoro bez gurkanja. Radni sto koji je namenski rađen, može poslužiti čak dvoma kojima je potrebno da rade ili obavljaju neku drugu radnju za kompjuterom. Pokraj regala sa televizorom nalazi se i dva kockasta tabureta , tako da se zajedno sa potencijalnim gostima možete okupiti oko ovalnog staklenog stočića za kafu. Toplini prostora doprinosi dnevna svetlost prozora koja je se kupa u nijansama pastelnih žutih tonova.

Spavaća soba je isto tako pojednostavljena. U njoj se pored vremešnog ali praktičnog petokrilnog ormara sa fiokicama nalaze dva kreveta. Jedan je veliki bračni ležaj sa prohromskim uzglavljem dok je drugi nešto skromniji, drvene izrade, u uglu. Oba imaju svoje noćne stočiće sa lampama. Tu je i treći, čisto dekorativne priprode, koji se nalazi ispod ogledala i može u slučaju nužde poslužiti kao toaletni stočić za dame. Zidovi iako nisu u istoj boji svojom kombinacijom dodaju prisnost i osećaj ušuškanosti.

Dijametralno suprotno ulaznim vratima nalazi se strukturom neobično ali veoma praktično kupatilo – poput velikog latičnog slova L, zaklapa mali pravi ugao koji toalet postavlja u najudaljeniji deo prostora. Umirujuće, plemenite nijanse plave, prošarane, malim mozaičkim motivima sa siluetama morskog bilja su svakako ambijent koji se ne zaboravlja. Prostrana tuš kabina sa hidromasažnim ali i običnim tušem bi trebalo da udovolji i najzahtevnijim kupačima a simpatični umivaonik je postavljen tako da u njemu i mala deca bez nekih većih problema mogu oprati ruke.

Nasuprot dnevnoj sobi se nalazi lučni ulaz u skromnu kuhinju sa pripadajućim trpezarijskim prostorom. Skromna je naravno samo dimenzijama, ugaoni viseći i podni elementi su sasvim komotno spakovali sav neophodan materijal za obedovanje i pripremu hrane. Elektronski šporet ima dve indukcione ringle koje će više nego brzo odraditi posao, a tu je i aspiratorčić koji će se starati da isparavanja i mirisi ne idu dalje od kuhinje. Trpezarija je nadprosečna. Lep stakleni sto za četvoro i pripadajuće stolice sa veoma visokim naslonima za leđa mogu lako uzeti ulogu primaćeg salona – posebno pušačima. Na njega se nadovezuje lođa- mala terasa koja služi kao ostava, ali i kao mesto koje krije pogled sa petog sprata koji seže daleko do reke Save i preko nje.

Nežno pucketanje sleganja parketa pod nogama irelativno visoki plafoni daju prostoru neku nepatvoreno domaćinsku notu. BALKAN nije luksuzan stan, ali daleko je od jeftinog. U njemu nema šljaštećih ili preterano dekorativnih elemenata, već upravo i umirujuće palete boja daju osećaj prijatnosti. Uz doplatu od 5 eura možete raspolagati i parking mestom na nekih pedesetak metara od ulaza u zgradu što je za strogi centar Beograda stvarno retkost. Cena koja progresivno opada sa brojem dana startuje sa 10 eura po osobi po danu je standard. Opremljnost koja obuhvata mešavinu starog i novog sa starim je takođe standard. Sve to na lokaciji sa koje možete stići gde god želite – e to je već malo iznad standarda. Zaključak se sam nameće. Apartman Balkan je zaista solidan izbor stana na dan za pet osoba, a Balkanska ulica zgodna baza za sve što želite u centru Beograda.