U više od osam godina udarničkog rada naša agencija je kroz ponudu provela stanove koji su bili na različitim lokacijama i prilično različitih rangova kvaliteta. Nešto što je 2006. prolazilo kao veoma dobar apartman u Beogradu, 2014. se poslovnim žargonom naziva hrnjagitis drtavius ili pomalo oronula hrpa zastarelih materijala sumnjive kakvoće. Rentastan se trudio da budno prati trendove i blagovremeno odgovara na potrebe tržišta i u tim nastojanjima smo se iskristalisali kao firma višeg srednjeg ranga u domenu stanova na dan. Drugim rečima postali smo mesto na kome možete naći smeštaj u pristupačnim i nadprosečno korektnim apartmanima i u toj misiji istrajavamo.
E sad, reći da je tekuća godina donela neke promene u utakmicu apartmanskog smeštaja u Beogradu bi bilo kao da ste prokomentarisali da je stanovništvo Evrope iskusilo izvesne poteškoće tokom prvog svetskog rata. U samom RENTASTANu bilo je izmena u domaćem timu. S druge strane, mnogo drugih učesnika se odlučilo da se upusti u posao i oni su sa sobom doneli mnoge nuspojave: one variraju na spektrumu od opšteg poboljšanja kvaliteta usluge do totalno neinventivne, nelojalne i ekstremno nedotupavne konkurencije.
Baš tu negde iz gomile nabacanih nasumičnih događaja u našu ponudu je uplivala MONA – koju sa pravom možemo nazvati princezom Rentastan-a. U okvirima konteksta, naravno, jer u opštim okolnostima u kojima se zemlja nalazi bilo bi potpuno neprimereno isticati se preteranom raskoši. Osim toga, po nekom starom (možda) nenapisanom pravilu, važi da su imperije najsklonije da grade najvelelepnije građevine pred sopstveno urušavanje. MONA nastoji da poštuje ova etička i karmička pravila. Njena elegancija pripada nekim burnim periodima skorije istorije, te se ne može smatrati preterano luksuznom. Ono što joj ne manjka je funkcionalnost. Fenomenalno je locirana, dvorski prostrana i neuporedivo povoljnija u odnosu na njoj slične apartmane. Kojiih zapravo i nema mnogo. Koga ovoga momenta zanima vanredno povoljan smeštaj u srcu Beograda za čak 8 odraslih osoba može da nas kontaktira odmah i proveri dostupnost. Za one kojima treba malo ubeđivanja predlažemo da prostudiraju ovaj duplex apartman u Beogradu u narednim redovima.
Ukoliko krenemo od lokacije, već se naziru tragovi aristokratskog u MONI. Terazijska česma, mesto nebrojenih kadrova domaće kinematografije negdašnje zajedničke države južnih slovena, se, ukoliko se napregnete, može čuti sa jedne od monine (če)t(i)ri terase. Jasno je i da su dva popularna beogradska hotela bukvalno na pljucomet te da vas samo minut šetnje deli od nekad omiljenog dođoškog i udbaškog mesta za kafu…posle Mažestika naravno. Okruženje teško da može da bude centralnije – tome u prilog ide i mnoštvo objekata koji rade danonoćno, te Vam u ovom ogromnom apartmanu gotovo i ne može zafaliti ništa što ne možete nabaviti sa tri minuta šetnje – i to u svakom momentu dana i noći. Apartman se nalazi u relativno kratkoj i izuzetno prometnoj Prizrenskoj ulici, na poslednjem spratu starije zgrade, sa lepim ulazom obloženim u mermer koji je uz to i veoma uredno održavan. Lift Vas vodi pravo pred vrata apartmana iza kojih imate šta i da vidite. Kada se vrata otvore ulazite u antre koji Vam tek nagoveštava Monina prostranstava – trokraki hodnik vodi u tri različita dela apartmana : možda najmaestralniji dnevni boravak, stepenice koje vode na sprat kao i kuhinjski prostor ostavu i pomoćnu spavaću sobu. No da počnemo sa najvećim:
Dnevna soba pozamašne kvadrature je čitavom širinom priprodno osvetljena odnosno duž celog zida su krovni prozori i jedna velika vrata koja vode na četvrtu terasu koja u sebi ima svega pedalj prostora i ukrasnog je tipa. Gipsokartonsko rešenje plafona je ima nekoliko neuobičajenih geometrijskih oblika sa dovoljno mesta za mnoštvo halogenih sijaličnih grla, koja u kombinaciji sa nešto retrogradnijim plafonjerama čine prijatno osvetljen ambijent. Prostorom definitivno dominira grandiozna kožna garnitura koja kombinuje mahagoni nijansu drveta i kožu boje žada – oličje hladnog luksuza i grandiozne estetike devedesetih. Ovo parče nameštaja, svojim prisutvom, bukvalno ispunjava prostoriju što je donkele lišava potrebe za nekim drugim ukrasima. Posle njega, pažnju će Vam sigurno privući i potpuno funkcionalni mermerni kamin sa istinski lepom maketom jedrenjaka. Tekstura mermera ispunjava i trpezariju, koja je uglavljena na prohodnom mestu između hodnika i ostatka dnevne sobe, sa udobnim, gotovo svečanim stolicama za četiri osobe i trpezarijsim stolom od punog drveta, a kao lep detalj se nadovezuju i uzani lučni prozori svetlarnika koji su ukrašeni jednostavnim i dopadljivim vitražom. Poslednja stavka u ambijentu je ukrasno drvo i neko će već pomisliti nezaobilazna reprodukcija Seoba Paje Jovanovića. Dakle ambijent je zaista, u smislu ukusa buržoazije devedesetih, sasvim kompletan ali je upravo zbog tih odlika MONA je danas jedna skromna princeza. Takva estetika se danas može posmatrati sa dozom simpatije prema naivnosti ali i poštovanja prema pregalaštvu i odličnom kvalitetu glavnih komponenti. Servisno gledano, ova prostorija dobija funkciju spavaćeg prostora za sedmog i osmog gosta.
Ukoliko se zadržimo na istom spratu, sledeća prostorija o kojoj vredi reći par rečenica je svakako kuhinja. Ona je prohodna sa dve strane, jedan ulaz u nju vodi iz hodnika, a drugi je preko terase spaja sa gostinjskom spavaćom sobom. Ona je više nego korektno opremljena i prilično prostrana. Kao i u ostatku apartmana i u kuhinji su prisutni zagasito smeđi tonovi u kontrastu sa belim kremom. Sve što Vam je neophodno za pripremu čak i zahtevnijih obeda je tu, a zahvaljujući prostranosti površina za pripremu hrane i površina za pranje sudova su fizički odvojene, što znantno unapređuje higijensku infrastrukturu.
Između kuhinje i spavaće sobe naići ćete na jedno veoma prijatno iznenađenje. Naime, MONA je jedan od zaista retkih apartmana u Beogradu koji se nalaze u ponudi za kratkoročni smeštaj (mislimo da se svi mogu nabrojai na prste jedne ruke) u kojoj je čitava jedna prostorija posvećena odlaganju stvari. U sobičku čiji prozor gleda na drugu terasu, nalaze se dva ugradna plakara koja sežu od poda do plafona sa zaista mnoštvom prostora i koja pružaju zaista obilje prostora za garderobu, kofere i torbe. U njoj se kao u maloj ostavi nalaze i neki drugi neophodni kućni aparti (poput pegle), koji su tu da Vam obezbede maksimalnu funkcionalnost.
Poslednja u nizu prostorija na donjem spratu je ono što smo mi skloni da nazovemo gostinjskom spavaćom sobom. U pitanju je svetla prostorija sa dva ulaza, dva ganc nova kreveta sa namenski napravljenim uzglavljima i zajedničkim noćnim stočićem i komodom za odlaganje stvari. Naravno, ne bi trebalo zaboraviti ni pomoćni toalet koji se nalazi tik uz dnevni boravak. U pitanju je mala i neverovatno funkcionalna prostorija koja zapravo služi i kao vešeraj – u njoj se pored neophodnih toaletnih sanitarija nalazi i veš mašina. U pitanju je zaista sjajno spakovan i maksimalno iskorišten prostor.
Da li smo pomenuli da je MONA duplex apartman u Beogradu? 🙂 Stepenicama se penjete na prvi sprat i prvo iznenađenje će Vas dočekati već na prilazu – sobni trenažer odnosno traka za trčanje. Iako zahvaljujući kvadraturi možete komotno trčkarajući kroz stan da se pripremite za polu-maraton, MONA Vam ponovo na dlanu pruža maksimalno uviđavno i elegantno rešenje. Na pristupu stepeništu je još jedna veoma velika komoda kao i dve prijemne klub stolice – pomalo neobično za stambeni ambijent, a gotovo savršeno za mnogoljudnu kućnu žurku. Koje su zabranjene.
Na spratu su dve preostale spavaće sobe koje imitirajući strukturu donjeg sparta takođe imaju dva prilaza preko još jedne identične simpatične terasice. Između njih se nalazi i kupatilo koje pored pored klasičnih sanitarnih elemenata rapolaže i bideom. Glavna spavaća soba ima lep bračni krevet od punog drveta i lep garderober i prikladna dva noćna stočića. Druga spavaća soba namenski može poslužiti i kao dečija u stilu kasnih sedamdesetih i osamdesetih u njoj se zapravo nalazi kauč na rasklapanje uglavljen u viseće elemente poluregala. Manje dobronamerni jezik bi mogao da prokomentariše da samo još fale štampane tapete sa motivom listopadne šume u jesen, ali time bismo našoj princezi ipak naneli nepravdu – i takav taj ambijent nije neprijatan.
Za kraj tu je i četvrta terasa koja je ušuškana u krovove prizrenske ulice i čija kvadratura u sebe smešta čitavu baštensku garnituru za četiri osobe sa sve pratećim stolom. Ova terasa je sama po sebi već ogroman plus za bilo koji apartman, a kamoli stopedesetipetokvadratnu MONU. U ovom beogradskom apartmanu ona je samo šlag na torti odnosno ukrasna trešnja na vrhu tog šlaga, koja služi da zaokruži priču i uživanje u MONI učini kompletnim. Pogled koji se pruža na Beograd odatle, a posebno u letnjim mesecima je zaista nesvakidašnji i vredi svake uložene pare.
I tu dolazimo i do glavne komponente – para. Verovali ili ne, MONA je kada se uzme u obzir broj osoba koje prima verovatno najjeftiniji apartman u našoj ponudi – ona kreće od 10 eura po osobi u punom kapacitetu, ali se čak i u varijanti za šestoro kotira vanredno dobro. Dakle pored svega što nudi, u MONI možete računati i na cenu koja se izjednačava sa hostelskom a pruža Vam komfor i privatnost koji retko koji hostel može da ima. Kada se sve sabere princeza rentastana je zaista otelotvorenje misije a to je pristupačan i nadprosečno korektan smeštaj u Beogradu…i to na najzavidnijoj lokaciji. Uostalom, uverite se i sami pogledom na cenovnik na matičnoj stranici apartmana.
A da stvari budu zaista kraljevske, MONA ima i parking. Koji je uračunat u cenu.
I tako. Ako tražite uistinu povoljan apartman za veću grupu ljudi, MONA svojim finim, prostranim i neuobičajnim retro enterijerom, sigurno može postati mesto koje će Vam pružiti dobar ugođaj. Ni po čemu preterana MONA do nekog sledećeg ponosno nositi skromnu krunu na pijedestalu RENTASTAN-ovih pristupačnih i više nego samo korektnih utočišta za posetioce Beograda.
Jako lijepo uređen prostor , da li su ovi apartmani još dostupni?