Stan na Dan kod Arene Novi Beograd

Kompletnu ponudu apartmana kod Arene možete pogledati ovde.

Zahvaljujući sjajnoj strukturi za graditeljske poduhvate i (još uvek) velikom brisanom prostoru, Novi Beograd nas svake godine iznenadi ponekim novim arhitektonskim čedom. Mnoga poduzeća u proteklih dvadesetak godina su dovela do stvaranja novih gradskih orijentira – umesto kod Odeona filmofili se nalaze kod Fontane, kupoholici umesto u Knez idu u klimatizovanu Deltu i Ušće, a sportski fanatici se sve češće umesto kod Pionira nalaze kod Arene. I to s razlogom. Sa nekim od smeštajnih kapaciteta i generalnim prednostima smeštaja kod Arene ste već imali prilike da se upoznate, no danas smo odlučili da posvetimo dužnu pažnju ne samo stanu koji je poneo njeno ime nego i njenom visočanstvu, trenutno najvećoj u Evropi- beogradskoj Areni.(Skokni na infografiku ako te mrzi da čitaš)

Iako serija (stan na) Dan u…. ima za cilj da gostima natukne ideju o tome šta bi mogli da posete kada su se već zatekli u određenom delu Beograda (nije rupa na saksiji – TripAdvisor-ovi saveti su krcati lažnim svedočenjima, prim.ur.), sa Arenom je ta priča pomalo bespredmetna. Kada neko traži stan na dan kod Arene u Beogradu, dobre su prilike da mu je/joj razlog dolaska dobrano zacementiran nekom od brojnih manifstacija u njoj. To praktično znači da smeštaj i neposredno okruženje predstavlju, narodski rečeno, poslednju rupu na svirali (jedini kriterijum je da bude što bliže Areni). Osim toga, okruženje oko objekta je gigantskih proporcija (kao i sama Arena) te bi i puko izlistavanje sadržaja moglo da smori do besvesti. Stoga smo se, bar u današnjem slučaju (pošto su u pitanju isto nazvani objekti) odlučili za nešto manje neposredno iskoristiv pristup, a malo više naglabanja o istoriji .

Inače, u savremenom svetu, arene su po definiciji zatvoreni prostori, često kružnog ili ovalnog oblika, dizajnirani tako budu okupljalište sportskih ali i drugih vrsta mnogoljudnih događaja. Reč dolazi od latinskog harena, što označava posebno fin, gladak pesak, koji je u antičkim borilištima služio kao podloga zato što je najbolje upijao krv (naprimer u Koloseumu u Rimu). Arene se sastoje od velikog otvorenog prostora okruženog stepenovanim gledalištem na većini ili sa svih strana. Ključna osobina svih Arena je da je prostor događaja na najnižoj tački čime se obezbeđuje maksimalna vidljivost.

ISTORIJAT BEOGRADSKE ARENE (Treća Sreća?)

Sada već davne 1989. godine Međunarodna košarkaška federacija je dala Beogradu zadatak da organizuje svetsko prvenstvo u košarci 1994 godine uz uslov da se sagradi nova dvorana za košarku. Tadašnja gradska vlada je raspisala konkurs i kao najbolje rešenje izabrano je ono koje je predložio arhitekta Vlada Slavica. Novobeogradski blok 25 je odabran zbog povoljnih infrastrukturnih uslova, a u odboru projekta učestvovalo je čak 126 preduzeća. 1992 sklopljen je i ugovor sa američkom kompanijom HOK, koja je imala mnogo iskustva u igradnji sportskih objekata. Izgradnja je počela 1991, a naziv hala Limes, kojeg se teško otresla je zapravo naziv preduzeća koje je zastupalo investitore.

Rat u bivšoj Socijalističkoj federativnoj i embargo Ujedinjenih Nacija Saveznoj republici Jugoslaviji, dovode i do raskida ugovora sa HOK om. Ubrzo potom, Beogradu je oduzeto pravo ne samo pravo domaćinstva nego i učešća na ovom skupu (koji se preselio u Toronto u Kanadi). Čak i pod uslovima hiperinflacije 1993. na izgradnji hale se radilo, ali su sankcije učinile svoje, te zbog nedostatka materijala i novca radovi su u potpunosti obustavljeni 1995. godine. Par godina kasnije, 1998 je svetska federacija stonog tenisa i pored političke situacije u Srbiji, odobrila Beogradu da bude domaćin svetskog prventsva u stonom tenisu 1999 godine i radovi se nastavljaju. Zbog omanjeg problema koji je uključivao neovalšćeni prelazak borbenih aviona NATO pakta i istovar bojeve municije preko vazdušnog prostora tadašnje SR Jugoslavije, izgradnja je ponovo zaustavljena.

Beogradu je tek iz trećeg puta uspelo. Mada je završetak gradnje kasnio svega desetak godina, Arena je postala NAJVEĆA ARENA U EVROPI, a svoje prvo sporstko takmičenje (istina ne svetsko prvenstvo nego FIBA-inu Dijamatsku loptu) dočekala je 2004. godine…nešto više o tome u faktografskoj infografici ispod

ARENA U BROJKAMA

Inače Vlada Slavica je sa Arenom od 1989. Kaže da nijedna dimenzija na Beogradskoj Areni nije nastala nekom paušalnom idejom ili kreacijom, već isključivo analizom kretanja. Pošto je lično kontrolisao isto, bogatiji smo za podatak da je u muškim toaletima za vreme najveće gužve tokom poluvremena uvek slobodno 5-6 pisoara, ili da je naprimer od poslednjeg sudijskog zvizduka na finalu Dijamanstske lopte do momenta kada je izašao poslednji gledalac, prošlo samo 5 minuta (mada računski podaci kažu da je brzina pražnjenja 9.6 minuta). Malo je toliko posvećenih stručnjaka danas.

STAN NA DAN ARENA

Pošto smo odali dužno poštovanje Kombankovoj, sada je red i da kažemo par reči o Rentastanovom apartmanu ARENA. U pitanju je inače jedan savršeno ušuškan mali studio, sa velikim kupatilom koji je na svega sedam minuta hoda od svoje imenjakinje i upola manje do grčko kiparskog centra. Renoviran je u zoru dve hiljade petnaeste godine i ta svežina traje.Potajno, mnogima u Rentatstan-u je i najdraži apartman – simpatičan, ušuškan, nepretnciozan i što je najvažnije pristupačan. Ti epiteti negde i predstavljaju one vrednosti koje kolektiv trudi da živi i sa kojim valjda svako normalana može da se poistoveti. Koliko u tome uspeva, pokazaće broj ponovvljenih poseta u budućnosti a do tad vas pozivamo da kroz nekoliko slika pogledate da li i vi delite to mišljenje.