Muzeji u Beogradu – Dom Jevrema Grujića

Čak i da ste iz Beograda, postoji velika mogućnost da ne znate ko je Jevrem Grujić. Istorija ima sklonost da guta velikane, na tome i gradi strahopoštovanje, ali glavna opozicija su joj upravo muzeji i njima slične institucije koje je drže, tako proždrljivu, na odstojanju. Odskora ponovo otvoreni Dom Jevrema Grujića može da posluži kao odličan primer ove večite borbe sa istorijskim, ponekad jednostavno malograđanskim harpijama. Muzeji u Beogradu su od septembra 2015. godine dobili ovu prinovu bogatu delićima slagalice Beograda kroz vekove.

 U Svetogorskoj 17, u samom srcu grada, lako ćete naći dvospratnu kuću zanimljive fasade, koja odoleva vremenu nekih 120 godina. Prvi komšija uz Dom Jevrema Grujića (Muzej istorije, umetnosti, diplomatije i avangarde) je Atelje 212, jedno od voljenih beogradskih pozorišta. Prvobitna kuća izgrađena je 1896.godine za mnogočlanu porodicu diplomate i izuzetno cenjenog političara 19.veka, Jevrema Grujića. Ne samo da je njegova delatnost ostavila izuzetno značajan trag u srpskoj istoriji, već je sam Grujić stamen koren porodičnog stabla koje i danas raste. Više od veka porodične tradicije donose uz pomen ovog prezimena duh prestiža i značaja, u ovoj kući okupljali su se kraljevi i kraljice, cenjeni izaslanici iz dalekih zemalja, ovo mesto bilo je epicentar razvitka u mladom Beogradu koji tek počinjao da diše posle vekova razaranja. Ova zgrada je takođe proglašena za prvi spomenik kulture u Beogradu.

Grujićeva porodica izrodila je neke od srpskih gorostasa 20.veka, i maleni deo te istorije prikazan je na zidovima muzeja. Sam Grujić je osnivač Liberalne stranke, deo intelektualne srpske elite, ali i veliki bundžija što ga je na neko vreme odvelo u zatvor, ali ga je knez Mihailo pomilovao. Sa ženom Jelenom imao je desetoro dece, ali su samo četvoro stasala, dok se jedino po liniji ćerke Stane nastavlja porodična grana čiji čukun-unuci i dalje žive na istoj adresi u Svetogorskoj.

Vrlo je važno pomenuti i druga velika imena koja su živela ili prodefilovala kroz ovu kuću, kao što su Slavko Grujić (Jevremov sin) koji je u korak pratio očeve stope i bio oženjen Amerikankom Mejbl. Njih dvoje su širili znanja i svest o postojanju Srbije, Mejbl je obožavala sve srpsko, a zahvaljujući njihovom zajedničkom trudu obezbeđeno je finansiranje izgradnje biblioteke Svetozar Marković od strane Karnegijeve fondacije za mir. Da je ova kuća videla zaista zadivljujući broj žena dobrotvorki svedoči i sudbina Mirke Grujić (Jevremova ćerka), koja se potpuno predala humanitarnom radu, a zahvaljujući visprenosti i sklonosti ka diplomatiji nasleđenoj od oca, ona je postala i prva počasna dvorska dama kraljice Marije Karađorđević.

Istorijski pregled porodice Grujić je više nego zadiviljujući i zahtevao bi ispisivanje redova i redova, ali pošto slika vredi hiljadu reči, odlazak u muzej bi vam svakako olakšao upoznavanje sa raznim zanimljivostima. Po ulasku u muzej, vrata nadesno vode u prvi salon koji je posvećen prvom kolenu Grujića, Jevremu, Jeleni i njihovoj deci. Pored sjajnih portreta, pažnju odmah privlače Grujićev mundir koji jeu potpunosti restauriran, kao i najstarija venčanica u Srbiji iz 1856.godine, koju je Jelena Grujić nosila na venčanju.

Kada pređete u drugi salon, primetićete da je posvećen raznim predmetima od jedinstvenog značaja. Ovde su takođe izloženi porodični portreti za čije ostvarenje je zaslužna četkica Paje Jovanovića, koji je bliski prijatelj porodica Ćurčić i Protić (Grujićeve unuke su se udale i dobile nova prezimena). Inače su kuću posećivali i znameniti pesnici Milan Rakić i Jovan Dučić, i dom je dugo važio za jedno od najprestižnijih mesta za balove i državničke sastanke. U drugom salonu ćete takođe naći i prelepo antikvarno oružje, od kojeg je deo pripadao Hajduk Veljku Petroviću. Izložene su i šoljice iz kojih su kafu pili najznačajnije figure 19. i 20.veka poput zeta i tetke engleske kraljice Elizabete II, srpske kraljevske porodice (i Obrenovići i Karađorđevići), kao i mnogi drugi zvaničnici iz celog sveta. Običaj je bio da se za svaku važnu ličnost izdvajao po jedan komplet šolja, i nakon što bi ta ličnost koristila taj servis, on bi bio odložen i čuvan kao porodično blago.

Treća i poslednja soba ima ambijent salona za čaj, koji je bio nezaobilazni deo svih imućnih domova. Ovde ćete naći otmeni nameštaj koji je istovremeno i težište prostorije, svetao prostor i zidove ukrašene remek delima. Na slikama ćete videti dalje potomke Jevrema Grujića, maltene do sadašnjice, ali daleko najdragocenije nasleđe je pozlaćena škrinja za liker. Škrinja je darežljivi svadbeni poklon Stani (Jevremova ćerka) i Stevanu Ćurčiću od kraljice Natalije i kralja Milana Obrenovića.

Iz ovog salona možete preći u prostor predviđen za predah uz čaj ili popularnu čokoladnu tortu Kraljica Natalija.

Vredi pomenuti i savremeniju istoriju ove kuće, jer je ovde šezdesetih godina 20.veka otvorena prva diskoteka na Balkanu, upravo u podrumu današnjeg muzeja pod nazivom „Kod Laze Šećera“. Bila je otvorena jedva godinu dana, a potom je zatvorena usled „iskvarivanja napredne socijalističke mladeži“ tj. zato što je diskoteka bila razgar demokratskog ponašanja, što je u to vreme bilo nedopustivo (mada su se brojne poznate ličnosti, iz sveta i zemlje, često mogle naći upravo ovde). Vlasti su čak verovale da je u podrumu stacionirano sedište CIA, čemu se Lazar Šećerović, koji još uvek živi u porodičnom domu, i danas smeje.

Naravno da je sve što smo pomenuli samo neznatni deo čitave priče koju dom Jevrema Grujića ima da ispriča, i ovde vas očekuje još mnogo toga zanimljivog i malo poznatog. Muzeji u Beogradu imaju šta da ponude što se tiče ovakvih legata širom grada, samo za njih treba znati. Ako vam se sve što smo ispričali čini previše obimnim, ne brinite, mlada i vrlo ljubazna kustoskinja će vas rado provesti kroz muzej i detaljno vam ispričati čitavu istoriju ove porodice, a potom rado odgovoriti na sva pitanja koja se jave usput. Ustaljeno vreme za vođenje tura je četvrkom i petkom u 18h, a subotom i nedeljom u 12h.

 Takođe, vrlo je bitno napomenuti radno vreme muzeja (mnogi muzeji u Beogradu imaju specifično radno vreme) pošto se razlikuje od standardnog – četvrtkom i petkom od 15:00 – 20:00h, a subotom i nedeljom od 12:00 – 18:00h. Ulaznice su 200 dinara, a za grupne posete, đake i studente je 100 dinara, dok deca do 7 godina ne plaćaju ulaz.