Gradić Pejton
Kakve veze imaju siromašna franko-američka domaćica i zanatlije posleratnog Beograda? Gradić Pejton je lep pokazatelj kako istorijske okolnosti dovode do u najmanju ruku, nadrealnih spojeva. Grejs DeRepentinji je bila siromašna i istinski očajna domaćica, koja je u pokušaju da prehrani decu i plati zaostale račune ispisala 312 strana sopstvenog viđenja lažnog morala, intriga i licemerja američke provincije 1950ih godina (što joj građani Gilmentona u Nju Hempširu- zaparvo pravog Pejtona nikad nisu oprostili). Knjiga je postala bestseler, a potom su usledili i film i serija koja se emitovala gotovo 4 godine i postala odskočna daska za karijeru Mije Ferou.
S druge strane sveta, u tadašnjoj SFRJ, zanatlije su bile jedini privatnici i samim tim nepodobni za uspešno sprovođenje socijalističke doktrine. Početkom 1970ih, valasti su u nameri da ih spreče u prirodnom širenju posla napravlile Zanatski Centar Vračar, odmah pored čuburskog parka. Izuzetno ineteresantnim arhitektonskim rešenjem (nalik na pčelinje saće), na neprimereno malom prostoru smešteno je čak 40 zanatskih objekata. I to najrazličitijih zanata. Od stakloduvača do proizvodnje kandila, kruna za venčanje i čiraka za potrebe crkve i domaćinstva.... Zbog velike popularnosti serije iz prvog paragrafa koja se sa par godina zakašnjenja emitovala i u SFRJ, Čuburci su ga od milja nazvali Gradić Pejton i to ime se uvrežilo u narodu. Vračarci misle da bez njega Vračar ne bi bio Vračar - a ako ste se obreli u apartmanima MOSKVA ili ALEKSANDRIJA, možete se u to i sami uveriti za svega par minuta lagane šetnje.
Iako su gotovo tri generacije Čuburaca nasleđivale poslove poslednja svetska ekonomska kriza ga je opustela. Da li će nastaviti da živi samo u kolektivnom sećanju (kao Cvetko) ili će nekim čudom oživeti, pokazaće vreme. Zahvalni “stanovnici” gradića Pejtona su na 40. rođendan centra podigli spomen tablu na kojoj su upisne reči njegovog arhitekte Ranka Radovića: Vreme koje sami stvorimo svojim smislenim i stvaralačkim životom trajno je i neiscrpno.
POVRATAK NA REČNIK BEOGRADSKIH TOPONIMA U SLENGU
S druge strane sveta, u tadašnjoj SFRJ, zanatlije su bile jedini privatnici i samim tim nepodobni za uspešno sprovođenje socijalističke doktrine. Početkom 1970ih, valasti su u nameri da ih spreče u prirodnom širenju posla napravlile Zanatski Centar Vračar, odmah pored čuburskog parka. Izuzetno ineteresantnim arhitektonskim rešenjem (nalik na pčelinje saće), na neprimereno malom prostoru smešteno je čak 40 zanatskih objekata. I to najrazličitijih zanata. Od stakloduvača do proizvodnje kandila, kruna za venčanje i čiraka za potrebe crkve i domaćinstva.... Zbog velike popularnosti serije iz prvog paragrafa koja se sa par godina zakašnjenja emitovala i u SFRJ, Čuburci su ga od milja nazvali Gradić Pejton i to ime se uvrežilo u narodu. Vračarci misle da bez njega Vračar ne bi bio Vračar - a ako ste se obreli u apartmanima MOSKVA ili ALEKSANDRIJA, možete se u to i sami uveriti za svega par minuta lagane šetnje.
Iako su gotovo tri generacije Čuburaca nasleđivale poslove poslednja svetska ekonomska kriza ga je opustela. Da li će nastaviti da živi samo u kolektivnom sećanju (kao Cvetko) ili će nekim čudom oživeti, pokazaće vreme. Zahvalni “stanovnici” gradića Pejtona su na 40. rođendan centra podigli spomen tablu na kojoj su upisne reči njegovog arhitekte Ranka Radovića: Vreme koje sami stvorimo svojim smislenim i stvaralačkim životom trajno je i neiscrpno.
POVRATAK NA REČNIK BEOGRADSKIH TOPONIMA U SLENGU