ŠTA RADITI OVE NEDELJE U BEOGRADU? (3.5-7.5)

Praznici su iza nas i Beograd se vraća u svoj standardni kolosek. Ove okrnjene radne nedelje i predstojećeg vikenda u Beogradu vam svakako neće biti dosadno. Evo naših predloga kako da kvalitetno provedete svoje vreme…

Evropski operski dani u Madlenijanumu

Opera i teatar “Madlenijanum” se i ove godine, 10. put, priključuje proslavi Evropskih operskih dana od 5. do 13. maja.

“Madlenijanum” je od 2005. godine član međunarodne asocijacije “Opera Evropa” koja broji 137 operskih kuća iz 37 zemalja. Svake godine u maju se održavaju Operski dani, a ove godine svoja vrata će otvoriti preko 70 operskih kuća iz 18 evropskih zemalja. Prvi put Evropski operski dani će trajati čak 9 dana.

Posetioci “Madlenijanuma” će imati priliku da pogledaju dve opere – “Ljubavni napitak” 5. maja i “Čarobna frula” 12. maja, koji su deo programa za mlade Opere i teatra “Madlenijanum” i za čija izvođenja su ulaznice besplatne.

U okviru proslave, 10. maja na Velikoj sceni je balet “Krvava svadba / Bolero”, a pored toga, publika će imati priliku da sluša i koncert Školice za muziku “Svitac” 7. maja, koncert učenika solo pevanja Muzičke škole “Manojlović” 11. maja, kao i nastup učesnika operske radionice na temu opere “Boemi” 13. maja.

Izložba Leonida Šejke u galeriji “Uroboros”

Izložba “Soba Leonida Šejke” otvorena je 28. aprila u galeriji “Uroboros” povodom 85 godina od rođenja tog velikog umetnika i teoretičara umetnosti. Autor postavke istoričar umetnosti Vladimir Vasić opredelio se za 63 dela nastala u periodu od 1955. do 1969. iz kojih se može steći uvid u sve faze Šejkinog stvaralašta, a novim čitanjem i sagledavanjem prepoznati njegov vizionarski pogled na svet prožet filozofsko-estetskom utemeljenošću. Za ovu priliku slike, objekti i crteži su pozajmljeni iz privatnih kolekcija, a većina dela će biti ponovo pred publikom nakon više od četiri decenije. 

Leonid Šejka rođen je 24. aprila 1932. godine u Beogradu. Posle završene Ruske osnovne škole, četiri razreda gimnazije i srednjotehničke škole (odsek arhitekture) 1949, diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1960. godine. Slikarstvom se bavio od 1950. godine. Bio je jedan od osnivača i teoretičara grupe “Baltazar” i uz Mira Glavurtića, Olju Ivanjicki i Vladana Radovanovića osnivač je pokreta “Mediala” (1957). Prvi put je izlagao na grupnoj izložbi 1953. godine, a prvu samostalnu izložbu priredio je u Galeriji Grafičkog kolektiva 1958. godine.

Spada u red najznačajnijih umetnika druge polovine 20. veka kod nas. Preminuo je 1970. godine u Beogradu.

Koncert kamernog ansambla “Dolče” u “Gvarnerijusu”

U petak 5. maja u 20h u “Gvarnerijusu” će biti održan koncert kamernog ansambla “Dolče”. Na programu su dela J. Bramsa i P.I. Čajkovskog. Kamerni ansambl “Dolče” čine studenti Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu: Isidora Dramićanin (violina), Mladen Arsenović (violončelo), Bojana Legen (viola), Marta Petrović (viola), Atanasija Stanišić (violina) i Damjan Stanković (violončelo).

Svi su solisti, osvajači nagrada na međunarodnim i republičkim takmičenjima i festivalima koje je spojila ljubav prema kamernoj muzici. Ideja da naprave ozbiljan kamerni sastav koji će izvoditi najzahtevnija dela klasične kamerne muzike rodila se još u srednjoj školi “Kosta Manojlović” u Zemunu, gde su svoje prve korake kamernog izvođenja napravili neki od članova ansambla.

Ulaz na koncert je slobodan.

“Kozje uši” u bioskopima

Dugometražni igrani film “Kozje uši” nastao po istoimenom romanu Vladislave Vojnović, u režiji Marka Kostića, premijerno je prikazan 25. aprila u Centru “Sava”, a od 27. aprila je na repertoaru bioskopa širom Srbije i regiona.

“Kozje uši” je dirljiva priča o borbi bake Stojanke sa surovom današnjicom i svim pritiscima društva u kojem živimo. Glavnu junakinju, koju je tumači Gorica Popović, sticajem okolnosti iz grada i studija davne 1968. godine, život je vratio u rodno selo i sada u svojim šezdesetim godinama, u južnom Banatu odgaja unuke, Sofiju (14) i osmogodišnjeg Stevana, čiji su roditelji otišli u inostranstvo trbuhom za kruhom. Stojanka se ne uklapa u tipičan seoski milje, pa će njen karakter u sudaru sa sredinom u kojoj živi dati mnogo povoda za smeh, a film čini niz zanimljivih situacija jer Stojanka pokušava da preživi kako zna i ume. Sin i snaja ne šalju pare, a i retko se javljaju, pa ona kroz niz tragikomičnih situacija, pokušava da kupi unuci nove patike, unuku željeni bicikl, popravi krov na kući koji prokišnjava, zaradi gledajući u šolju, nameštajući iščašene ruke i noge, ostavljajući zamke za zečeve u šumi… Opstanak Stojankinog domaćinstva, prema rečima reditelja, nije “pitanje od materijalne vrednosti već od vrednosti njenog pogleda na svet”.

 

Be First to Comment

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *